Šta je Kurti rekao u Briselu kad su mu tražili ZSO: Jedan detalj sa sastanka koji preti da zakoči pregovore

 Formiranje Zajednice srpskih opština i pristanak Srbije na ulazak Kosova u Ujedinjene nacije dve su najveće prepreke za dalji dijalog Beograda i Prištine. Kad je reč o stavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija, prema saznanjima Nova.rs, on je na sastanku u Briselu održanom u ponedeljak rekao da ZSO čak i ako bude formirana ne može da bude monoetnička i ne može da nosi to ime. Kurti je predložio da to bude Zajednica manjinskih opština. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je tu mogućnost.

Uoči sastanka u Briselu, na kojem je Beograd i Priština trebalo da daju konačnu reč u vezi sa evropskim planom za Kosovo, predsednik Srbije je govorio da o tome može da se priča tek kada krene formiranje Zajednice srpskih opština.

Međutim, Kurti to nije uradio, a saglasnost na sporazum je data. Pored toga, na sastancima tog dana u Briselu kosovski premijer je izneo niz svojih uslova. Između ostalog, da ZSO ne može da bude monoetnična i da ne može da nosi to ime.

Ovo nije prvi put da Kurti govori o tome.

On je početkom februara izneo šest uslova za formiranje Zajednice, a na tom spisku se nalazi i zahtev da ona ne bude jednonacionalna, da promeni naziv i da nema izvršnu vlast.

Za deo Briselskog sporazuma koji predviđa formiranje ZSO, Kurti je u više navrata rekao da sadrži „rasističke elemente“, te da je Ustavni sud u Prištini već odbio taj predlog.

Prema Kurtijevim rečima primena ZSO je aparthejd, više puta je ponovio da je formiranje zajednice bazirane na monoetničkoj osnovi neprihvatljivo i zatražio je od Beograda da prvo formira slične zajednice za albansko stanovništvo u opštinama u južnom delu centralne Srbije ili Raškoj oblasti.

Predsednica Evropskog pokreta Srba sa KiM i savetnica u kosovskoj vladi Rada Trajković za Nova.rs kaže da monoetničnosti nema ni u opštinama sa srpskom većinom na KiM.

“U svim tim opštinama na mestu prvog čoveka je Srbin, a potpredsednici su mahom Albanci. Ne postoji nijedna opština sa srpskom većinom na KiM, koja je monoetnička. Za razliku od opština sa albanskom većinom, u kojima Srba nema ne samo u opštinskom rukovodstvu, već ih nema ni u sastavu državnih organa, pa ni policije. Zato je veliki problem da se Srbi vrate u te sredine”, navodi Trajković za Novu.

Smatra da će novi sporazum sa kojim su se Beograd i Priština saglasili u Briselu, zbog konstantnog obostranog dizanja tenzija, dovesti do novog egzodusa Srba sa KiM, pa se onda postavlja pitanje za koga će se uopšte praviti ZSO.

“Mislim da smo u vrlo opasnom trenutku. Cenu dogovora u Kumanovu smo platili stravičnim etničkim čišćenjem. Više od 200.000 Srba je otišlo tada sa teritorije KiM. To je bio užasan egzodus. Zbog cele ove atmosfere u vezi sporazuma Beograda i Prištine i prihvatanja nemačko-francuskog plana, mislim da će i ono malo Srba što je ostalo na KiM otići. Jer, svi samo pričaju o odlasku. Mislim da obe strane moraju da iskoriste sve pravne mogućnosti da se stabilizuje situacija, da se ne pravi panika, jer će u suprotnom Srbi otići”, zaključuje Trajković.