Zoran Lutovac: Očekujem da će Srbija uvesti sankcije Rusiji

 Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac u intervjuu za list Nova kaže da Aleksandar Vučić već neko vreme medijski priprema građane Srbije za uvođenje sankcija Rusiji. On kaže da je stav DS po tom pitanju poznat i da podržava sancionisanje odgovornih za agresiju. Govorio je i o odnosima njegove stranke sa ostalim partijama opozicije, ali i o tome šta očekuje od posete nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Sudeći prema porukama koje dolaze od evropskih i svetskih zvaničnika od Srbije se očekuje da nakon formiranja Vlade uvede sankcije Rusiji. Očekujete li da se to desi?

Da, očekujem da će se to desiti, osim ako se nešto drastično ne promeni u stavu EU prema sankcijama ili prema samoj Srbiji. Vučić već neko vreme medijski priprema građane za to, mada mu ne ide lako posle toliko godina jake pro-ruske kampanje.

Stav socijalista i desničarskih stranaka je da Moskvi ne treba uvoditi sankcije. Da li biste u Skupštiini podržali odluku Vlade Srbije da se prikloni sankcijama, ukoliko do toga dođe?

To nije pitanje za Skupštinu, nego za Vladu. Vlada treba da donosi odluke koje vode evropskim integracijama jer je to već utvrđeni državni strateški prioritet. U parlamentu možemo da raspravljamo eventualno o tome da li želimo da menjamo strateško opredeljenje ka evropskim integracijama, a ne o tome da li da se sprovodi to, već utvrđeno, strateško opredeljenje. Stav DS je poznat i više puta javno saopšten: naš spoljnopolitički prioritet je EU, osudili smo agresiju na Ukrajinu i podržavamo sankcije protiv odgovornih za agresiju. Sankcije kojima bi se Srbija pridružila imaju smisla, pre svega, kao izraz spoljnopolitičkog opredeljenja.

Očekujete li i da ta Vlada, kako je Vučić najavio, bude formirana u julu?

Bilo bi stvarno veliko iznenađenje da Vučić ispuni nešto što je najavio ili obećao. Jedino što tu najavu može činiti kredibilnijom jeste da je to isto obećao zapadnim partnerima.

Izbori su održani 3. aprila, a vi nikako da sednete u skupštinske klupe. Kako to objašnjavate?

U Mađarskoj i Sloveniji izbori su održani u isto vreme kad i u Srbiji. Oni već imaju formirane nove vlade, a mi ni posle dva meseca još nismo ni okončali izborni proces. Zbog čega još uvek čekamo da se okonča izborni proces? Formalno: zbog nepravilnosti na jednom biračkom mestu od oko 1.000 birača. Suštinski: jer se zakon koristi za opstrukciju izbornog procesa. Odugovlačenje, razvlačenje je deo političke igre Aleksandra Vučića. Vučić i ovim želi da pokaže da drugi ionako nisu važni, da je on taj koji je jedini bitan u Srbiji i da Srbija može da funkcioniše i bez parlamenta i bez vlade, ali ne i bez njega.

Kad je reč o opoziciji, dosta toga se promenilo nakon izbora, pogotovu u koaliciji čiji ste bili deo. Da li ste danas bliži grupi oko SSP, PSG i PZP, Narodnoj stranci ili strankama i pokretima koje su činile koaliciju Moramo?

Demokratska stranka ima svoj identitet, tradiciju i programski je profilisana kao proevropska socijaldemokratska stranka. Na drugoj strani, doneli smo deklaraciju o opozicionom delovanju u kojoj smo jasno rekli da nema saradnje sa SNS-om i da ćemo ovakvoj vlasti biti oštra opozicija. To su neki okviri u kojima se krećemo. Demokratija u Srbiji je devastirana autoritarnom vlašću, institucije su uništene ili obezvređene što nas obavezuje da sarađujemo sa svima koji žele da suštinski menjaju Srbiju: i sa onima koji su nam bliski ideološko-programski, ali i sa onima koji to nisu, ali se zalažu za univerzalne demokratske vrednosti, medijske slobode i ljudska prava.

Da li želite da budu raspisani novi beogradski izbori?

Opozicija je po prirodi stvari uvek za izbore. Novi beogradski izbori treba da budu raspisani najpre zato što izborni proces nije bio valjan i demokratski, a potom i zato što su Beograđani većinski glasali za one koji ne čine sadašnju vlast. Ali ti novi izbori moraju biti održani u sasvim drugačijim okolnostima: sa slobodnim medijima, demokratskim procedurama, bez pritisaka i ucena i bez fantomskih birača, „bugarskih vozova“, i niza drugih nepravilnosti koje su omogućavale dosadašnjoj vlasti da ostvaruje znatno bolji rezultat nego što je stvarno raspoloženje građana.

Kakav je u ovom trenutku vaš odnos sa liderom SSP Draganom Đilasom?

Uvek smo imali korektne odnose, i kad smo se slagali i kada se nismo slagali.

Da li ste uopšte razgovarali od izbora i šta su vam bile teme?

Poslednji put smo razgovarali posle njegove najave da bi se mogao videti sa Vučićem. Tu se nismo složili. Mi u DS-u smo smatrali da to nije dobro i više puta smo obrazložili zašto tako mislimo.

Najavljen je dolazak nemačkog kancelara Olafa Šolca za 10. jun. On je iz SPD-a, stranke koja je članica Evropskih socijaldemokrata, kao i DS. Hoćete li imati susret s njim tom prilikom? Da li je bilo nekih kontakata?

Sa nemačkim SPD-om imamo bliske odnose i dobru saradnju. Imali smo razgovore sa njihovim parlamentarcima i visokim stranačkim zvaničnicima. Očekujem da će se ta saradnja produbljavati i širiti. Očekujem da ću se videti sa kancelarom Šolcom, ako ne ovom, onda nekom drugom prilikom. Na osnovu dosadašnjih razgovora sa prijateljima iz SPD-a očekujemo da tema Šolcovog razgovora sa Vučićem neće biti samo naše usklađivanje sa spoljnom politikom EU, nego i napuštanje politike podrške stabilokratije u Srbiji. Očekujemo novu stranicu u odnosima prema Srbiji i podršku za izgradnju vladavine prava, slobode medija i demokratskih institucija.