Aplikacija Prištine za članstvo u Savetu Evrope i dalji tok pregovora: Dijalog treba da vodi boljem životu ljudi

 Nakon što je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope u Beogradu je održana sednica Saveta za nacionalnu beznednost. Odgovor Srbije je da još četiri zemlje povlače prizanje KiM, ali nije poznato koje su u pitanju. U isto vreme, u Briselu se dogodio još jedan neuspeli pokušaju oživljavanja dijaloga Beograda i Prištine.

Milovan Drecun koji je u dosadašnjoj Skupštini bio je predsednik Odbora za KiM rekao je za Euronews veče da, kada se komentariše namera Prišitine da Kosovo bude deo jedne ovakve evropske insitucije treba imati u vidu širi ambijent ove aplikacije.

"Radi se o tektonski jakom geopolitčkom potresu i izuzetno oštrom sukobu Zapada i Rusije i to je glavni kontekst svega. Pritisak je veliki na Srbiju, pre svega zbog neuvođenja sankcija Rusima. To se sve prenosi na dijalog i pitanje KiM. CIlj je da se Srbija natera da se preusmeri dijalog u pravcu uzajamnog priznanja ne bi li se otvorilo priznanje KiM i u UN. Suštinski njima ne zanači nešto previše članstvo u Savetu Evrope. Kosovo može da ostvari pun međunarodni kapacitet isključivo članstvom u UN i to je ono čemu teže", smatra Drecun.

On ocenjuje da je aktuelno pitanje više poruka Srbji u smislu da treba da poštuje politiku Evrope po pinju rata u Ukrajini.

"Zapad ide samo na sigurnu varijantu. Verujem da su oni dobil podršku dve trećine članica SE i da su nakon toga rekli Prištini da aplicira", dodaje.

Kaže da veruje da Priština ima podršku određenih zemlja koje joj daju "vetar u krila" kako bi ostvarila svoje namere.

"Mi sada preduzimamo određene diplomatske aktivnosti jer smo za mirno rešavanje kosmetskog problema. Naša odluka je zapravo da pošaljemo upozorenje da ćemo se svim legalnim sredstvima boriti protiv svega toga. Naš kapacitet je da sprečimo da Kosovo bude članica UN, a ne toliko Saveta Evrope i tu ne možemo mnogo da uradimo jer i međunarodnoj zajednici postoje podele - Evropa ili Rusija. Sada su neke zemlje i uplašene kako dalje da reaguju", ocenjuje Drecun.

"Vi imate Srbe koji se zbog etničke pripadnosti tretiraju kao građani drugog reda. Kosovo treba da dokaže vladavinu ljudiskih prava, a kako da to dokažete ako ne mogu ljudi da se vrate. Najveći broj sporova je i dokazivanje imovine Srba", kazao je Drecun.

Podseća da nakon svega, Srbija nije odsustala od dijaloga, ali onog koji je dogovoren sa specijalnim predstavnikom Evropske unije Miroslavom Lajčakom.

"Srbija ne sme da odustane od dijaloga i on treba da ide u pravcu kako ga je Lajčak dogovorio. Da se izbegne mogućnost o uzajamom priznanju. Mi smo spremni za kompromisno rešenje, ali ne smemo mi da budemo strana koja je kriva za to što je dijalog propao. Predstavnici Prištine dođu sastanu se sa Lajačkom ali neće sa našom delegacijom i to je uvek tako", rekao je Drecun. 

Imeri: Trenutno nema dijaloga

Sa druge strane direktor Instituta za socijalne politike iz Prištine Visar Imeri kaže za Euronews veče da Kosovo ima podršku nekih važnih država Evrope, kao što su Nemačka i Britanija po pitanju članstva, ali navodi i da će to značajno uticati na dalji tok dijaloga Beogarda i Prištine odnosno "na taj ćorsokak u kojem se on trenutno nalazi".

"Ovo bi trebalo da se shvati kao signal da ako nema unapređenja u dijalogu, onda će više država, koje su priznale Kosovo, početi da podržavaju Kosovo i u ovim međunarodnim institucijama. Za sada izgleda da ni naš premijer Aljbin Kurti, a ni srpski predsednik Aleksandar Vučić ne žele taj dijalog i ne žele taj dogovor", procenjuje Imeri.

Ovu tvrdnju objašnjava i time da i Kurti i Vučić veruju da će biti u boljoj poziciji nego što su danas.

"Mislim da oni treba da počnu da razmišljaju o dijalogu u drugačijem smislu. Dijalog treba da se doživljava kao sredstvo kojim će se život ljudi poboljšati", kaže on. 

Navodi da dijaloga sada nema i pored toga što se on stalno pominje, uprkos susretima delegacija u Briselu.

"Mi stalno sada pričamo o dijalogu Evo treći put su se sreli u Briselu da pričaju o tablicama i nemaju nikakvo rešenje. Potrebno je da se nešto preduzme, da se priča o svemu. Treba da pričamo o ispunjenju, o onome što smo se do sada dogovorili", kaže Imeri.

Upitan da prokomentariše situaciju između Beograda i Prištine čija se retorika zaoštirla nakon aplikacije Kosova za člansto u Savet Evrope, Imeri kaže da je ona besmisena.

"To nema smisla, jer na KiM i dalje su snage KFOR i NATO. Mislim da niko nema volje da uđe u sukob. I Kurti i Vučić se zalažu za mir u regionu. Ukoliko su iskreni u tome, onda će se konstruktivno zalagati za rešenje preko dijaloga. Za mene nema smisla kada Kurti kaže da je Vučić mali Putin, a kada onda Selaković iz Beograda kaže da je Kurti balkanski Hitler i posle nedelju ili dve nedelje sede u Berlinu i večeraju zajedno. Mi trebamo mir i treba da nađemo kako možemo da živimo zajedno", rekao je Imeri.

"Važno je da obojica shvate da je važan kompromis. Ne mogu da se upuštaju u dijalog sa uverenjem da je upravo njihova strana u pravu", rekao je Imeri.

IZVOR: EURONEWS