Da se naježiš: Pre tačno 30 godina desio se najveći uspeh srpske klupske košarke i dan kad je rođena Saletova trojka

 Košarkaški klub Partizan je na današnji dan, pre tačno 30 godina, osvojio titulu šampiona Evrope, pošto je trojkom Aleksandra Đorđevića u samom finišu meča u Istanbulu pobedio španski Huventud - 71:70.

Crno-bele je sa klupe predvodio mladi Željko Obradović, koji je u debitantskoj sezoni na klupi Partizana osvojio prvi od svojih devet evropskih trofeja.

Za beogradski tim, koji je u proseku bio star ispod 22 godine, nastupali su: Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Nikola Lončar, Zoran Stevanović, Dragiša Šarić, Željko Rebrača, Mlađan Šilobad, Slaviša Koprivica, Vladimir Dragutinović i Ivo Nakić.

Partizan je legendarne 1991/92 sezone, dobio šansu da se nadigrava sa najboljim timovima Evrope, zahvaljujući promenjenom sistemu takmičenja. FIBA je nekadašnji Kup evropskih šampiona, preimenovala u Evropsku ligu, a mogućnost da se kvalifikuju, dobili su i vicešampioni nacionalnih prvenstava.

Krajem 1991. godine desio se veliki peh. Zbog ratnih sukoba na teritoriji Hrvatske, FIBA je naredila svim jugoslovenskim klubovima da igraju utakmice na kojima su domaćini, u inostranstvu, pa su tako crno-beli pronašli svoj nov dom u čuvenoj Fuenlabradi.

Meštani iz predgrađa Madrida prihvatili su Beograđane i zdušno ih bodrili tokom svih sedam utakmica grupne faze u dvorani Fernando Martin, a posebnu naklonost pokazali su kada su navijali za srpski tim i protiv španskih klubova - Estudijantesa i Huventuda.

Zahvaljujući velikom gostoprimstvu u Fuenlabradi i velikoj privrženosti domaće publike, Partizan je takmičenje u grupi završio na četvrtom mestu sa učinkom 9-5, izgubivši samo jedan meč u Španiji. Protivnik u četvrtfinalu bio je jedan od favorita Knor iz Bolonje, predvođen bivšim jugoslovenskim reprezentativcem Jurijem Zdovcom.

Završnica takmičenja u Istanbulu održana je od 14. do 16. aprila 1992. godine. Pored izabranika Željka Obadovića, učestvovali su Filips iz Milana i dva španska tima: Huventud i Estudijantes.

Partizan je predvođen bekovskim tandemom Danilovićem i Đorđevićem bez problema savladao tim iz Milana 82:75, dok je Huventud bio ubedljiv protiv Estudijantesa 91:69.

Beogradski i španski tim su se tako posle dva meča u grupi ponovo sastali, ovog puta u najvažnoj utakmici u istoriji oba kluba. U finalu je viđena prava drama. Partizan je na poluvremenu vodio 40:36, u nastavku je inicijativa prešla na stranu rivala, koji je deset sekundi pre kraja poveo 70:68, da bi zatim, na scenu stupio Aleksandar Đorđević...

"Sale nacionale" jeodveo Partizan na tron evropske košarke.

Šta još može da se kaže o trojci Aleksandra Đorđevića koja je Partizanu donela titulu šampiona Evrope 1992. godine u Istanbulu? O njoj su se decenijama ispredale razne priče, dogodovštine, anegdote...

Malo je nepoznanica o tom čuvenom šutu, kao i o onom koji će se dogoditi pet godina kasnije, čime je popularni Sale Nacionale potvrdio da prethodni nije bio puka slučajnost, već izraz sportske veličine.

Ipak, pokušaćemo da malo dublje uđemo u ono što je srpski legendarni košgeter izveo pre tačno 30 godina na današnji dan protiv Huventuda. Uglavnom, radi se o posturi ovog igrača pri izbačaju lopte, kao i onome šta su njegovi protivnici učinili da isti preduprede.

Prvo, akcija je delovala kao da je već mnogo puta izvedena, možda čak i pripremljena. Odlučnost sa kojom se Aleksandar Đorđević zaleteo ka košu Španaca iz Badalone je jedan od pokazatelja njegovog karaktera. Samo sekund nakon primljenih poena i potencijalnog poraza, on je tačno znao kuda će da krene i šta će da izvede.

Kasnije, naskok iz jednog kontakta, stabilna forma i pomalo "žablji skok", koji, na prvi pogled, izgleda neprirodno. Zapravo, ako se malo bolje pogleda na Saletovu posturu, preciznije, na gornji deo tela, može se videti da je on sebi gotovo ni iz čega iskreirao savršen položaj za šut.

Ono što je jako važno pomenuti je i reakcija njegovog čuvara, Rafaela Đofreze, koji je iz njemu znanih razloga odustao od podizanja ruke i pokušaja da Đorđeviću bar malo zasmeta, već je izgledalo kao da je hteo da ga uplaši savivši se, podmećući mu leđa. Ispostavilo se da je ova odluka Španca bila pogubna za Huventud, s obzirom da je Partizanov strelac zahvaljujući istoj imao otvoreni pogled ka košu, što je za njega maltene zicer.

Ruku na srce, Đorđević se tako brzo i iznenada "ukopao" da Đofreza možda nije ni imao vremena da učini nešto više osim da pokuša da uplaši neustrašivog. A, svi znaju "da se na muci poznaju junaci", što Sale Nacionale definitivno jeste.

https://youtu.be/DD5l2QHwM0M

Partizanova titula šampiona Evrope iz 1992. godine i dalje je jedina koju su srpski klubovi osvojili. Posle Istanbula crno-beli su još dva puta učestvovali na fajnal-foru, u Barseloni 1998. godine i u Parizu 2010. oba puta zauzevši četvrto mesto.