Bojković: U bari Revi masakr prirode, borba protiv njega – početak osvešćivanja

 Odluka legende srpskog glumišta Svetlane Cece Bojković da stane ispred kamiona kojim se prevozi šut i zatrpava zdravo drveće u bari Revi postala je simbol borbe za zdravu životnu sredinu u Srbiji. Ona za N1 kaže da ne misli da je bila hrabra kada je sa "svoja 54 kilograma stala ispred grdosije od kamiona". "Mnogo je dobar osećaj stati pred kamion", rekla je Bojković i dodala da je bila savršeno mirna kada je to učinila jer "treba imati veru u to da je to dobar postupak, to vas drži, to vas vodi". "Želim da živim u Srbiji u kojoj brutalni profit neće diktirati i određivati naše živote, naše zdravlje i našu budućnost", poručila je Bojković.

U emisiji „Perosna non grata“, Bojkovićeva je rekla da su u Srbiji problemi – i zagađen javni prostor i zagađenje od industrijskih pogona, zagađen vazduh…

Na pitanje kako to promeniti, kaže: „Mora da se vrati vera, mora da se vrati, jer inače od nas nema ništa. Toga čovek mora da bude svestan“.

Ona je naglasila i da zaustavljanje kamiona o kom su izveštavali i mediji iz regiona, nije bilo izrežirano, iako deluje kao da jeste.“Mi smo razgovarali i u jednom trenutku nailazio je kamion – spontano sam pošla i tako smo se susreli na rastojanju“.

Bojković kaže i da je vozač kamiona potpuno nedužan čovek koji je poslat na zadatak, a da je to što je uradila samo izašlo iz nje. „Čovek je došao da obavi posao za koji je plaćen i nema nikave veze sa onim ko je napravio masakr nad prirodom i drvećem u toj oazi“.

„Svedoci smo sukoba, međuljudskih, partijskih, gubitka kulture dijaloga…“

Upitana da li bi bilo dobro kada bi svako od nas ustao da odbrani nešto do čega mu je stalo, kaže da „jednostavno kada idete s dobrom namerom, kada niste ostrašćeni i nemate u sebi mržnju možete mnogo više da postignete.

„Svedoci smo sukoba, međuljudskih, partijskih, gubitka kulture dijaloga…Ovo je sasvim nešto drugo, kako bi trebalo ljudi da se ponašaju, onda bi mogli da se dogovore, a ne da se međusobno vređaju i blate. Razumnije je, mislim, na taj način razgovarati“, kaže.

Upitana da li se slaže da Nebojšom Romčevićem koji je rekao da je postiđen što to što je uradila Bojković nisu uradile njene mlađe kolege, kaže da „nije saglasna“ s njim.

„To što ih branim nije neko moje licemerje, smatram da je ovo tek početak osvešćivanja ljudi i da je borba za vodu, vazduh i zemlju, da je to nešto što je nasušna potreba čovekova i da će se postepeno ljudi sve više prosvećivati i pridružiti se. To nema veze sa stranačkim ideologijama već je u pitanju nasušna ljudska potreba. Ekologija – to vam je kao lična higijena“, kaže.

Bojkovićeva je ocenila i da dolazak njene koleginice Vesne Čipčić sa cvećem u baru Revu pokazuje da će to „sada da zaživi sve više i više“.

Masakr prirode

Ona dodaje da nije ni znala da bara Reva postoji, ali da se pošto je gledala priloge na N1 TV videla kako to izgleda. „Onda sam se bila baš uzbudila, ali najgore je kad dođete tamo i uživo vidite to što vidite – vidite masakr te divne prirode i usred toga jedno kameno brdo, visoravan, tone i tone istovarenog mlevenog šuta, a unutra su staklo, beton i plastika, a ispod toga groblje drveća koje je tu živelo, ugušili su ga, ubili su ga“.

Ističe i da su „u ozbiljnom svetu gde se bore za svako drvo i za svaki cvet, to nezamislive, varvarske stvari“.

Ona se složila sa ocenom voditeljke da u Srbiji imamo antiekološku svest i da sve što imamo zagadimo i uništimo, podsećajući na poplave i ogromnu količinu otpada koje su plutale rekama, zbog kojih su mnogi ljudi stradali.

Rešenje vidi u procesu ekološkog vaspitavanja, od kog se, dodaje, ne sme odustati po cenu bilo čega, pa i sankcionisanja takvih stvari. „A ako ne može da potekne od kućnog vaspitanja, to mora da se u školi neguje“.

Na pitanje kako ocenjuje izjavu lidera SSP Dragana Đilasa da je Ceca Bojković većinska Srbija, kaže:

„Ne bih ulazila u te političke procene…Ne bih znala da li je u pravu…Ali ovo vam niko neće reći, pa ni vlast sadašnja, da je normalno da se zagađuje zemlja, vazduh i voda. To niko ne može da kaže da je protiv toga, da je protiv da se te stvari brane, ako to već ne rade nadležni“.

„RTS da kaže da li sam persona non grata…“

Na pitanje da li su je zvali sa RTS da priča o svojoj borbi, kaže da nisu i da ne zna da li oni uopšte prate šta se dešava u bari Reva…

„Oni prave neku svoju državu za sebe i to je njihova stvar“, rekla je.

Na pitanje da li je ona za RTS postala „persona non grata“, pogotovo posle gostovanja u jeku pandemije gde je rekla „pustite nas da dišemo“i više nikada nije bila na toj TV, Bojković je odgovorila:

„Čekam da se neko javno oglasi i kaže da sam persona non grata…Nemojte da im dajete ideju, Nataša“.

„Ne želim o tome da razmišljam, uradim ono u šta verujem i smatram da je ispravno, a oni koji se ljute bolje bi bilo da razmisle i popravljaju svoje greške, ne da se svaka kritika smatra kao nepatriotizam“, kaže.

Na konstataciju da je njena biografija utkana u biografiju RTS-a i da je zato što je rekla „pustite nas da dišemo“ taj njen vapaj postao pretnja za sistem, ona kaže da za to „treba pitati sistem“.

„Ako sistem ovo može da doživi kao pretnju…“

„Taj sistem, koji je toliko siguran u sebe, ako ovo može da doživi kao pretnju, ne znam šta reći o njihovoj sigurnosti. Tužno mi je to, ali šta ćemo…“, kaže Bojković.

Bojković se, posle podsećanja voditeljke, prisetila i 90-tih godina prošlog veka kada je napustila posao u Narodnom pozorištu protiveći se partijskom kadriranju i postavljanju Aleksandra Berčeka kao čoveka partije na čelo te institucije.

„Samu sam sebe kaznila, ali to je bila moja cena. To je račun koji sama platila dobrovoljno da ne igram svoje divne uloge u odličnim predstavama“, kaže.

Na pitanje da li sada može da zamisli da neko od njenih kolega učini istu stvar, kaže:

„Bila bi to vest dana, ali ne znam kakav bi odjek bio zbog partijskog kadiranja na partiju. Ni onda se nije partija Miloševićeva nimalo potresla zbog toga“, kaže.

Dodaje i da „ako saberemo kontinuitet svih 30 i koliko godina, još tada, za vreme Miloševića, počelo sticanje profita onih na vlasti i njima bliskima, a da je danas „to potpuno esklaliralo“.

„Želim da živim u Srbiji u kojoj brutalni profit neće diktirati i određivati naše živote, naše zdravlje i našu budućnost“, rekla je Bojković.

Upitana da li je danas lakše ućutkati umetnike, kaže – „kako koga – uvek je bilo ovakvih i onakvih“.

„Pobuna je danas reč isprofanisana, odmah se vidi kao poziv na krv i tuču. Ne, bunt je nešto protiv čega se ti boriš, ne moraš se tući, pucati, postoji mentalna i borba stavova. Danas je problem što bilo koju kritiku vlast ne doživljava kao način dapoboljša svoje akcije, već zalepi neku etiketu i odmah se suprotstavi kao neprijatelju, a ne bi trebalo tako da budue, moje mahanje (ispred kamiona) o tome govori“, kaže Bojković.