Dan mladosti i Josip Broz Tito: Sećanja na maršala i Jugoslaviju

Uzvik „Za Tita, ura, ura, ura!" odzvanja stadionom Jugoslovenske narodne armije. Desetine hiljada mladih Jugoslovena kliče sa terena.

Hiljade dlanova aplaudiraju sa tribina. Počinje pesma Druže Tito mi ti se kunemo, publika je na nogama. Na nogama je i Josip Broz Tito.

Ređaju se pesme, mladi plešu na terenu, a zatim utrčava učenica iz Gnjilana, noseći štafetu mladosti - simbol „bratstva i jedinstva" i „ljubavi prema drugu Titu".

Tako je izgledala proslava Dana mladosti 1979. godine - poslednja koja je održana za vreme Titovog života.Kada pominjemo 25. maj, prvo mi na pamet pada baš slet. Još od osnovne škole, pa posle i u gimnaziji, bilo je najinteresantnije ko će učestvovati na sletu.

Štafeta je na teren dolazila i nakon predsednikove smrti, a poslednji put 1987. godine.

Dan mladosti obeležavao se 25. maja od 1945. do 1988. godine i okupljao je omladinke i omladince iz svih delova nekadašnje zemlje - od Vardara do Triglava.

Praznik se do 1957. obeležavao samo kao Titov rođendan, da bi te godine na inicijativu predsednika postao Dan mladosti.

Slet se tada doživljavao i kao čast i kao druženje.

Titovo vreme  31 godinu nakon obeležavanja poslednjeg Dana mladosti, opisuje se kao vreme sigurnosti.I Diktature.

Postojala je sigurnost zdravstvenog osiguranja, sigurnost posla, ono čega danas nema. 

U čitavoj Jugoslaviji je moglo da se spava na klupi bez ikakvog straha.

Crveni pasoš

„Crveni" jugoslovenski pasoš je još jedan od simbola tog vremena.

Granice su otvorene 1970-ih i jugoslovenski pasoš je važio svuda na svetu. Otvarao je vrata i za istok i za zapad.

Mogli smo da putujemo svuda i putovali smo.

Moja drugarica koja je bila iz siromašne porodice ali odličan đak,bila je stopendista Titovog fonda.Njoj je bilo omogućeno da studira i da ide na letovanja.

Sedamdesetih je postojao uzak krug bogatih. Oni nisu bili bogati kao što su neki bogati danas, ali su odskakali od ostalih, po političkoj ili nekoj drugoj liniji.

Većina ljudi pripadala je takozvanom srednjem sloju. Bilo je i siromaštva, ali je većina mogla da odvoji novac da ode na letovanje, zimovanje, da provede godišnji odmor na moru, planini ili bilo gde.

Ni tada nije bilo idealno, ali  bilo je „humanije" nego danas.

Danas se sve gleda kroz novac i sve je borba za opstanak.

Radi se od jutra do mraka. Tada se radilo sedam, osam sati. Dođete kući u dva ili tri sata i onda imate slobodan ostatak dana. Ko danas ima slobodno vreme? Niko.

Niko ni reč nije napisao o Danu mladosti u pisanim medijima.

Da li je u redu ili ne ne želim da komentarišem.Osetila sam potrebu da napišem i napisala sam.