Putinov poraz u Siriji: Snažan udarac na status Rusije kao velike sile

Kada je 2017. godine posetio Siriju, predsednik Rusije Vladimir Putin poručio je da će ruske baze u toj zemlji nastaviti da rade do daljeg, upozoravajući da će "ako ponovo dignu glave", teroristima biti naneti "udari kakve dosad nisu videli". Sedam godina kasnije, sirijski pobunjenici su preuzeli vlast u Damasku, a sada već bivši predsednik Bašar el Asad nalazi se u Moskvi gde je dobio politički azil.

U munjevitoj ofanzivi, pobunjenici predvođeni terorističkom organizacijom Hajat Tahrir el Šam (HTS) srušili su Asadov režim koji je zemljom vladao skoro četvrt veka. Nakon gotovo 14 godina građanskog rata u kojem je stradalo više od pola miliona ljudi, sve je rešeno za nepune dve nedelje. Koliko je brzopotezna akcija pobunjenika iznenadila Bašara el Asada, čini se da su isto toliko ostali zaprepašćeni i u Moskvi, najbližem savezniku Asadovog režima.

O bliskosti Putina i Asada govori i činjenica da je ruski predsednik lično doneo odluku o davanju političkog azila svrgnutom sirijskom predsedniku i njegovoj porodici. Naravno, kako je rekao portparol Kremlja Dmitrij Peskov, "takve odluke ne mogu da se donose bez šefa države".

Istovremeno, Peskov je saopštio da ruske vlasti preduzimaju "sve neophodne korake kako bi se uspostavio kontakt u Siriji sa onima koji su u mogućnosti da osiguraju bezbednost vojnih baza", a to su trenutno isključivo pobunjeničke grupe koje su, kako u UN i SAD, tako i u Rusiji, označene kao terorističke organizacije.

Rusija ima dve baze u Siriji - vazduhoplovnu "Hmejmim" u blizini Latakije i pomorsku u Tartusu, koju je Sovjetski Savez izgradio još 1971. godine. Vođe pobunjenika, barem prema pisanju ruskih medija, navodno su potvrdile da će garantovati bezbednost ruskih objekata u zemlji, uključujući vojne baze i diplomatska predstavništva.

Sirija - mesto gde je Rusija ponovo postala velika sila

Sirija, međutim, nije važna Rusiji samo zbog vojnih baza. Možda i značajnije od vojnog prisustva u toj bliskoistočnoj zemlji je činjenica da je Rusija na slučaju Sirije ponovo pokazala da je velika svetska sila. Uprkos jakom američkom otporu, Rusija je, zajedno sa Iranom, sačuvala Asadov režim 2015. godine kada se činilo da mu se bliži kraj. Asadov pad, ruska preokupiranost ratom u Ukrajini i promena geopolitičke karte Bliskog istoka zapravo predstavljaju simbolički "šamar" za poziciju Moskve u svetu.

"Sirija je važna za Moskvu jer je intervencija tamo 2015. godine omogućila Putinu da preokrene narativ o ruskom padu koji je zavladao posle raspada Sovjetskog Saveza. Rusija više ne bi bila ono što je tadašnji predsednik Barak Obama odbacio kao 'regionalnu silu' u opadanju, već je trebalo da, kao velika sila, bude pokrovitelj Asadovog režima. Intervencije pod vođstvom Amerike, kao što su invazija na Irak i NATO kampanja u Libiji, razbile su države i izazvale haos. Rusija bi imala suprotan efekat, očuvajući sirijski suverenitet i regionalni poredak", navodi Nikol Grajevski iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

Međutim, Grajevski u autorskom tekstu piše da su sada "rupe" u ruskoj strategiji postale očigledne. Ona ističe da je kolaps sirijske vojske otkrio da je "dugoročna strategija Rusije da profesionalizuje Asadovu vojsku propala", dodajući da su se sirijske snage u vazduhoplovnoj bazi Kvajres predale bez otpora, ostavljajući za sobom vrednu imovinu, uključujući helikoptere, avione i napredne sisteme protivvazdušne odbrane.

"Međutim, ovi zastoji neće isterati Rusiju iz Sirije. Previše je toga na kocki za Kremlj. Već je iskoristio  sirijsku intervenciju da obnovi svoj bliskoistočni uticaj, pozicionirajući se kao suštinski posrednik između Irana, Turske, zalivskih država, Sjedinjenih Država i Izraela. Moskva je takođe obezbedila unosne ekonomske ugovore za obnovu Sirije. S obzirom na ulog, Moskva će biti primorana da se prilagodi umesto da se povuče. Verovatno će nastojati da ojača vojnu saradnju sa Iranom, uključujući i pronalaženje uloge za iračke milicije i regrute u Siriji", smatra Grajevski.

Koliko god rat u Ukrajini bio naporan za Rusiju, Grajevski ističe da Moskva ne planira da odustane od svojih ambicija na Bliskom istoku. Prema njenim rečima, to je zato što Sirija nije samo vojna ispostava.

"Sirija je kamen temeljac ruske tvrdnje o statusu velike sile, pozorište gde može da demonstrira svoj diplomatski domet i svoj kontranarativ zapadnom intervencionizmu. To objašnjava zašto Rusija nastavlja da ulaže u Siriju čak i dok vodi skupi rat u Ukrajini. Moskva može da prilagodi svoju taktiku, ali napuštanje Sirije značilo bi predaju nečeg mnogo dragocenijeg od teritorije: teško stečenu poziciju Rusije kao nezamenljivog posrednika na Bliskom istoku", navodi Grajevski.

Na spremnost Rusije da po svaku cenu ostane prisutna na Bliskom istoku, a posebno u Siriji, pokazuje i promena retorike. Kroz samo nekoliko dana, ruski zvaničnici su sirijske pobunjenike, koje su nazivali "teroristima", počeli da nazivaju "opozicijom".

Poraz u Siriji i rat u Ukrajini

Za to vreme, pred domaćom publikom vlasti pokušavaju da ublaže geopolitički poraz Rusije na Bliskom istoku. Na ruskoj državnoj televiziji govori se o tome da se sirijska vojska nije suprotstavila pobunjenicima. Voditelj jedne od vodećih informativnih emisija rekao je da su "svi mogli da vide da situacija postaje sve dramatičnija za sirijske vlasti".

"Međutim, u Alepu, na primer, položaji su ustupljeni praktično bez borbe. Oblasti su predavane jedno za drugim, a zatim dignute u vazduh, uprkos tome što su vladine trupe bile bolje opremljene. To je misterija", poručio je voditelj, dodajući da se Rusija "uvek nadala pomirenju u Siriji", prenosi BBC.

Novinar je zatim prešao na ključnu stvar: "Naravno da nismo ravnodušni prema onome što se dešava u Siriji, ali naš prioritet je bezbednost Rusije - ono što se dešava u zoni specijalne vojne operacije u Ukrajini".

A kada je reč o ratu u Ukrajini, ruska analitičarka Tatjana Stanovaja smatra da bi Asadov pad mogao da zaoštri Putinovu pregovaračku poziciju.

"Putin može da postavi dodatne uslove i neće lako pristati na pregovore. On će insistirati na tome da je sada na Zapadu i Ukrajini da promene svoj stav", navela je Stanovaja na Iksu, ukazujući na Trampove pozive Putinu da okonča rat u Ukrajini.

"Imajte na umu da je Asadov kolaps takođe uzdrmao Putina, čineći ga menje sklonim da demonstrira fleksibilnost po pitanju Ukrajine. Rat u Ukrajini ga je donekle koštao Sirije, što pojačava njegovu nepsremnost na kompromis", dodala je Stanovaja.

U skladu sa tim, ruski predsednik je na obeležavanju Dana otadžbine poručio da "niko neće moći da osvoji ili slomi Rusiju" jer su, kako je naveo, "istina i snaga duha i oružja na njenoj strani".

"Ponosni smo na hrabrost naših vojnika koji se bore u zoni pecijalne vojne operacije. Njihova odlučnost nikome ne ostavlja sumnju da ćemo pobediti. Rusija će nastaviti da se oslanja na heroje specijalne vojne operacije, jer su upravo oni elita zemlje. Bez obzira na teška iskušenja sa kojim se suočava naša otadžbina, odgovor su uvek bili jedinstvo i snažna volja za pobedom. To je svojstveno našem nacionalnom karakteru, koji se prenosi s generacije na generaciju i nastaviće da se prenosi", poručio je Putin.