Dogodilo se na današnji dan

 Danas je ponedeljak, 2. decembar, 2024. Do kraja godine ima 29 dana.

       1547 - Umro je španski osvajač Ernan Kortes, koji je

zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između

1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio jezgro današnjeg Meksika

uništenjem carstva Asteka. Guverner "Nove Španije" postao je 1522.

        1804 - Napoleona Bonapartu za francuskog cara Napoleona I

u Parizu krunisao je papa Pije VII u pariskoj katedrali "Notr Dam".

        1805 - U bici kod Austerlica, poznatoj kao "Bitka triju

careva", francuska armija Napoleona I pobedila je rusku i austrijsku

vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi s kojima su

započele bitku protiv 75.000 Napoleonovih vojnika.

        1814 - Umro je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de

Sad, poznat kao Markiz de Sad. Bio je čuven po raskalašnom životu

i raznim nastranostima, pa je od njegovog prezimena skovan termin

sadizam. Manje je poznata njegova politička uloga, bio je veliki

pristalica revolucije i krajnje isključivi neprijatelj

hrišćanstva. Francuski car Napoleon I naredio je da ga zatvore u

šarantonsku bolnicu kao duševno obolelog. Dela: romani "Justina",

"Žilijeta", "120 dana Sodome".

        1815 - Velika Britanija je potpisala ugovor o miru s

radžom od Nepala.

        1823 - Pod geslom "Amerika Amerikancima", predsednik SAD

Džejms Monro objavio je "Monroovu doktrinu", kojom se suprotstavio

gušenju pobuna u španskim i portugalskim kolonijama na američkom

kontinentu. SAD su na taj način stavile do znanja evropskim silama

da američki kontinent smatraju svojom zonom i da neće tolerisati

dalje prisustvo kolonijalnih metropola iz Evrope.

        1848 - Austrijski car Ferdinand I Habzburg abdicirao je

u korist Franca Jozefa I.

        1852 - Proglašeno je drugo francusko carstvo s carem

Napoleonom III.

        1856 - Francuska i Španija postigle su sporazum o

međusobnim granicama.

        1859 - Rođen je francuski slikar Žorž Sera, osnivač i

glavni predstavnik škole poentilista ili divizionista. Nanosio je

na platno mnoštvo sitnih tačaka čistih boja spektra, koje se u

oku posmatrača slivaju u šare i tonove. Najčešće je slikao

pejzaže kao i prizore iz cirkusa i sa kupališta.

        1859 - Obešen je američki borac za ukidanje crnačkog

ropstva Džon Braun, koji je u južnim američkim državama Kanzas i

Virdžinija predvodio ustanke protiv robovlasnika i državne uprave

koja ih je podržavala. Teško ranjenog u borbi uhvatila ga je

federalna vojska i sud ga je osudio na smrt.

        1901 - Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao

je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.

        1914 - Austrougarska vojska okupirala je Beograd u Prvom

svetskom ratu, ali je ubrzo prinuđena da ga napusti posle velikog

poraza koji su joj srpske trupe nanele u Kolubarskoj bici.

        1918 - Umro je francuski pisac Edmon Rostan, pesnik i

dramaturg. S velikim uspehom je oživeo dramaturgiju naslonjenu na

tradicije baroka. S virtuoznošću i raskošnim duhom, tananošću

ali i zanosom pisao je komade koji su bili događaj u francuskom

pozorišnom životu. Bio je član Francuske akademije (besmrtnih).

Dela: drame "Sirano de Beržerak", "Romantične duše", "Daleka

princeza", "Orlić".

        1923 - Rođena je grčka operska pevačica Marija Kalas,

jedan od najvećih soprana u istoriji opere. Pravo ime bilo joj

je Marija Sesilija Sofija Ana Kalogeropulos. Karijeru je započela

1947. i pevala je s ogromnim uspehom na najvećim svetskim operskim

scenama. Sugestivna gluma i glas velikog raspona neobične boje i

izuzetne topline, kojim je s lakoćom savladavala i najteže

deonice, doneli su joj svetsku slavu.

        1942 - U Čikagu je tim američkih nuklearnih fizičara,

okupljen oko projekta izrade atomske bombe, predvođen Enrikom

Fermijem, prvi put demonstrirao nuklearnu lančanu fisiju.

        1943 - Odlukom Vrhovnog štaba NOV Jugoslavije, na

području Pljevalja je od vojnika italijanskih divizija "Venecija"

i "Taurinenze" formirana italijanska partizanska divizija "Garibaldi"

pod komandom štaba Drugog udarnog korpusa NOVJ.

        1950 - Ujedinjene nacije su se saglasile da Eritreju,

bivšu italijansku koloniju, ustupe Etiopiji.

        1969 - Umro je Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal

Sovjetskog Saveza, bivši predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta,

učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U

građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je predvodio vojne

akcije, a od 1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U

Drugom svetskom ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca

Lenjingradskog fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog

predsednika vlade a potom posle smrti Staljina do 1960. predsednik

Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.

        1971 - Sovjetski vasionski brod "Mars 3" sleteo je na

planetu Mars.

        1971 - Šest emirata u Persijskom zalivu - Abu Dabi,

Dubai, Šardža, Adžman, Um el Kajvajn i Fudžajra - osnovalo

je, na osnovu sporazuma sklopljenog u julu 1971. - Ujedinjene

Arapske Emirate, kojima se u februaru 1972. pridružio i emirat

Ras el Kajma.

        1972 - U požaru koji je izbio tokom muzičkog pop

festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je

najmanje 50 osoba.

        1982 - Hirurzi predvođeni dr Vilijamom de Vrisom ugradili

su na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti

prvo veštačko srce u svetu od poliuretana. Pacijent, penzionisani

zubar Barni Klark, živeo je s tim srcem 112 dana.

        1990 - Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija kancelara

Helmuta Kola nadmoćno je dobila prve svenemačke izbore od 1932.

        1993 - Šefa medeljinskog kartela droge Pabla Eskobara

ubile su kolumbijske snage bezbednosti, 16 meseci pošto je pobegao

iz zatvora.

        1994 - Filipinski feribot s više od 600 putnika potonuo

je u zalivu Manile posle sudara s teretnim brodom, pri čemu se

udavilo više od 140 osoba.

        1997 - Pakistanski predsednik Faruk Legari primoran je na

ostavku posle oštre borbe za prevlast s predsednikom vlade Navazom

Šarifom.

        2000 - Predsednik Sirije Bašar el Asad odobrio je

privredne reforme, uključujući omogućavanje poslovanja privatnih

banaka, čime je posle četiri decenije okončan državni monopol

u oblasti bankarstva.

        2001 - U seriji bombaških napada islamskih terorista u

Jerusalimu i Haifi ubijeno je 30 lica, a u znak odmazde već

narednog dana izraelski borbeni helikopteri ispalili su rakete na

središte palestinskog vođe Jasera Arafata u Ramali.

        2001 - Bankrotirala je sedma najveća američka kompanija

i vodeći svetski trgovac strujom i gasom "Enron". Kolaps "Enrona"

bio je, do tada, najveći bankrot u istoriji SAD.

        2002 - Novi kenterberijski nadbiskup, odnosno duhovni vođa

oko 70 miliona anglikanaca u svetu, postao je Rouen Vilijams,

promoter žena biskupa i prava homoseksualaca.

        2004. - Snage Evropske unije, Eufor, preuzele su od Sfora, 

pod komandom NATO, kontrolu nad svim operacijama u Bosni i

Hercegovini.

        2006 - Deo mosta starog 150 godina srušio se i pao na voz

koji je prolazio u oblasti Bagalpur, 110 kilometara istočno od

glavnog grada Bihara - Patne, u Indiji. Poginulo je 35 osoba, a još

16 je zarobljeno u ostacima voza na koji se srušio stari most.

        2006 - U Bagdadu, na pijaci u šiitskom delu grada, u tri

uzastopne eksplozije, poginula je najmanje 51 osoba, dok je oko 90 

ranjeno.

        2008 - Umro je Milivoje Petrović, prvak Opere Narodnog

pozorišta u Beogradu. Pevanje je učio u srednjoj muzičkoj školi

"Stanković" kao i kod čuvenih majstora operske umetnosti: Zdenke

Zikove, Zlate Đunđenac i Stanoja Jankovića. Godine 1964. postaje

solista Opere. Završio je i Akademiju "Benedeto Marčelo" u Veneciji

u klasi znamenitog profesora Boninija. Na sceni srpskog nacionalnog

teatra upamćen je po ulogama Alfreda, Nemorina, Lenskog, Slepog

guslara, Makdafa.

2020 - Umro je Valeri Žiskar D'Esten, bivši predsednik 

Francuske. Osnivač je 1978. godine, Unije za francusku demokratiju, 

nastale spajanjem Konzervativne partije i Hrišćanskih demokrata. 

Prvi put je postao poslanik 1956. U više vlada je bio ministar, 

a 1974, je izabran za predsednika Francuske i na čelnom mestu te 

zemlje nalazio se do 1981. Bio je član Francuske akademije.