Dogodilo se na današnji dan

 Danas je nedelja, 1. decembar, 2024. Do kraja godine ima 30 dana.

 1135 - Umro je engleski kralj Henri I, mlađi sin Vilijama

I Osvajača. Tokom vladavine, od 1100. učvrstio je kraljevsku

vlast, a 1106. osvojio je i Engleskoj pripojio Normandiju.

        1455 - Umro je italijanski vajar, zlatar i slikar Lorenco

Giberti, najpoznatiji po izradi vrata na krstionici katedrale u

Firenci. Izradio je i više kipova u Firenci i Sijeni, uključujući

reljef za katedralu u Sijeni, rađen od 1417. do 1427. Njegovo delo

"Commentarii" je dokument velike vrednosti za izučavanje italijanskog

slikarstva i arhitekture.

        1640 - Portugalija je posle ustanka kojim je zbačena 

španska vlast ponovo stekao nezavisnost, a dve sedmice potom 

vojvoda od Bragance krunisan je kao portugalski kralj pod imenom 

Žoao IV. Španska kruna je nezavisnost Portugala priznala tek 1668.

        1813 - Posle neodređenog odgovora francuskog cara

Napoleona I na mirovne uslove saveznika, Rusija, Pruska i Austrija

su se odlučile za invaziju Francuske.

        1821 - Nezavisnost od Španije proglasila je Dominikanska

republika, država koja se nalazi na istočnom delu karipskog ostrva

Haiti, tada poznatog kao Hispaniola.

        1822 - Osnivač brazilskog carstva Dom Pedro krunisan je za

cara Brazila pod imenom Pedro I. Osnivač brazilske monarhije rođen

je kao princ portugalske kraljevske porodice Braganca.

        1825 - Umro je ruski car Aleksandar I Pavlovič Romanov. 

Savezništvo koje je 1807. zaključio sa francuskim carem 

Napoleonom I, protiv kojeg je prethodno ratovao u savezu sa Austrijom, 

Pruskom i Engleskom, iskoristio je da u ratu protiv Švedske otrgne 

Finsku, koja je 1809. priključena Rusiji kao velika kneževina pod 

krunom Romanova. Pripojio je Poljsku (osim Galicije i dela koji je 

pripadao Pruskoj) a posle pobede u ratu s Turskom i Besarabiju. 

Savezništvo je raskinuto Napoleonovim pohodom na Rusiju 1812. tokom 

kojeg je Francuska pretrpela strahovit poraz. 

       1873 - Donet je zakon o metarskim merama, čime su prestale

da važe mere poput aršina, lakta, pedlja. Merna jedinica za dužinu 

je postao metar, podeljen na decimetre, santimetre i milimetre. 

Reformu mernog sistema i standardizaciju sproveo je srpski 

matematičar, potonji akademik Dimitrije Nešić. Kada je kralj 

Milan Obrenović ustanovio Srpsku kraljevsku akademiju u prvoj 

grupi od 16 akademika koje je on imenovao nalazio se i Dimitrije 

Nešić.

        1904 - Počela je s radom službe hitne pomoći u Beogradu. 

Srpsko lekarsko društvo je posle jedne saobraćajne nesreće

odlučilo da u Beogradu organizuje "stalno dežurstvo lekara koji

će u svako doba dana i noći ići kolima da ukazuje prvu i

najpotrebniju pomoć". Beogradska opština zavela je tada noćno 

dežurstvo u opštinskoj zgradi u "Varoškoj ambulatoriji". Broj 

hitne pomoći bio je 488. Korišćena su posebna zaprežna kola 

tipa Mundu, stacionirana na prostoru tadasnjeg beogradskog 

trkališta, nedaleko od današnjeg hotela Metropol.

        1906 - U Parizu je otvoren bioskop "Omnija Pate", prva

dvorana u svetu namenski izgrađena za prikazivanje filmova.

        1913 - Grčko sredozemno ostrvo Krit je posle balkanskih

ratova zvanično postalo deo Grčke.

        1918 - U Beogradu, u palati Krsmanović (zgrada

"Protokola") na Terazijama, proglašena je Kraljevina Srba, Hrvata

i Slovenaca (prvobitno Kraljevstvo) od strane regenta Aleksandra

Karađorđevića. Zemlja je 1929. preimenovana u Kraljevina

Jugoslavija. Ujedinjenje jugoslovenskih zemalja omogućila je

pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

        1918 - Provincija Transilvanija (Erdelj) ranije u sastavu

Mađarske, odnosno Austrougarske, nakon poraza Centralnih sila u Prvom svetskom ratu, postala je deo Rumunije.

        1918 - Odlukom danske skupštine Island je stekao

nezavisnost, ali je ostao u personalnoj uniji s Danskom, kao

kraljevina pod istom krunom.

        1922 - Rođen je Branko Pešić, gradonačelnik Beograda.

Bio je pripadnik Partizanskog pokreta tokom Drugog svetskog rata,

od 1941. prvobitno u rodnom Zemunu, a kasnije je sa vojvođanskim

partizanima prešao u Bosnu. Gradonačelnik Beograda bio je od

1964. do 1974. Bio je verovatno najpopularniji gradonačelnik 

srpske prestonice. Tokom njegovog mandata izgrađen je niz važnih 

zdanja, poput Mostarske petlje, mosta "Gazela", Terazijskog tunela.

        1925 - U Londonu je potpisan "Lokarnski sporazum". Na osnovu

pregovora održanih od 5. do 16. oktobra u Lokarnu u Švajcarskoj,

između Nemačke s jedne strane i Britanije, Francuske, Belgije,

Poljske i Čehoslovačke s druge, čime su garantovane odredbe

Versajskog mira i nepovredivost novih granica U Evropi. Sporazum

je odbacio Hitler zauzimanjem Rajnske oblasti 1936. do tada

demilitarizovane.

        1926 - U Zrenjaninu, tada Bečkerek, je otkriven 

reprezentativan spomenik kralju Petru I Karađorđeviću, po kom 

je grad dobio ime 1935. kada je preimenovan u Petrovgrad. To ime

grad je nosio do 1946. 

        1934 - U Lenjingradu je ubijen član Politbiroa i sekretar

CK sovjetske KP Sergej Mironovič Kirov. Kao profesionalni

revolucionar Kirov je učestvovao u revolucijama 1905. i u

Februarskoj i Oktobarskoj revoluciji 1917. Šef Komunističke

partije Azerbejdžana postao je 1921. a 1926. sekretar Lenjingradske

oblasne partijske organizacije. Posle ubistva Kirova, Staljin je

započeo talas čistki i do 1938. fizički je likvidirao većinu

starih revolucionara vođa Oktobarske revolucije.

        1935 - Rođen je Vudi Alen, američki filmski glumac i

režiser (pravo ime Alen Stjuart Kenigsberg) obnovitelj holivudske

filmske komedije sedamdesetih godina 20. veka. Kasnije je pod

uticajem švedskog režisera Ingmara Bergmana režirao niz

izrazito intelektualnih filmova s psihoanalitičkom pozadinom.

Filmovi: "Uzmi pare i beži", "Sve što ste oduvek želeli da znate

o seksu ali se niste usudili da pitate", "Ljubav i rat", "Eni Hol",

"Menheten", "Enterijeri", "San letnje noći", "Zelig", "Razarujući

Hari", "Završni udarac". Dramska dela: "Nemoj piti vodu', "Sviraj

opet Sem", "Bog: komedija u jednom činu", "Potrošena memorija".

        1936 - Umro je italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1934. jedan od najznačajnijih

dramskih pisaca 20. veka. Napisao je 44 drame, sabrane pod naslovom

"Gole maske". Isprva je izazvao revolt i zabunu publike, ali je

ubrzo stekao opšte priznanje i otvorio nove puteve moderne

dramaturgije. Dela: pripovetke "Priče za jednu godinu", "Smrt na

leđima", romani "Pokojni Matija Paskal", "Njen muž", drame

"Đakomino", "Henri IV", "Šest lica traže pisca".

        1971 - U Karađorđevu je na sednici Predsedništva Saveza

komunista Jugoslavije smenjen deo rukovodstva SK Hrvatske - nosilaca

politike tzv. masovnog pokreta. Ocenjeno je da i u drugim republikama

ima pojava suprotnih politici rukovodstva SKJ, pa su usledile čistke

u Srbiji, Sloveniji i Makedoniji. Tada je u Srbiji, između ostalih,

uklonjeno i više stotina uspešnih privrednih rukovodilaca pod

optužbom za tehnokratizam, što se ispostavilo kao pogubno.

        1973 - Umro je izraelski državnik David Ben Gurion, 

vođa borbe za stvaranje Izraela i prvi predsednik vlade te 

države od 1948. do 1953. i ponovo od 1955. do 1963. Iz rodne 

Poljske otišao je 1906. u Palestinu i bio je među pionirima

seljačkog kolektivizma i radničkog pokreta. Osnovao je 1920.

Histadrut (Savez sindikata), a 1930. Izraelsku radničku partiju

(MAPAI), stranku laburističkog tipa. Kao predsednik vlade, od

različitih gerilskih grupa stvorio je izraelsku armiju. 

        1974 - U američkom avionu tipa "Boing 727", koji se 

srušio u blizini Vašingtona, poginule su 92 osobe.

        1981 - U najvećoj nesreći u istoriji jugoslovenskog

vazduhoplovstva, u avionu "DC-9 super 80" ljubljanskog "Inex-adria

avioprometa", koji je udario u planinu u blizini Ajačija na

Korzici, poginulo je svih 178 putnika i članova posade.

        1988 - Benazir Buto je postala predsednik vlade Pakistana,

kao prva žena na čelu jedne islamske zemlje.

        1989 - Mihail Gorbačov je kao prvi sovjetski lider posetio

Vatikan i dogovorio se s papom Jovanom Pavlom II o uspostavljanju

diplomatskih odnosa Sovjetskog Saveza i Vatikana.

        1991 - Na referendumu u sovjetskoj republici Ukrajini

nadmoćna većina birača izjasnila se za nezavisnost.

        1998 - Naftna korporacija "Ekson" saglasila se da za

rekordnu sumu od 76,6 milijardi dolara kupi korporaciju "Mobil",

čime je stvorena najveća svetska naftna kompanija.

        2000 - Meksički predsednik Vinsente Foks preuzeo je

dužnost šefa države okončavši tako višedecenijsku vladavinu

jedne partije u svojoj zemlji.

        2002 - Približno 50 osoba poginulo je prilikom požara

koji je zahvatio jednu diskoteku u Venecueli u centru Karakasa.

        2005 - Jedan od petorice glavnih komandanata međunarodne

terorističke mreže Al Kaida, Egipćanin Abu Hamza Rabija, ubijen

je u Severnom Vaziristanu, oblasti Pakistana u blizini granice s

Avganistanom.

        2005 - U Severnoj Karolini pogubljen je dvostruki ubica

Kenet Li Bojd, postavši tako hiljadita osoba u SAD nad kojom je

izvršena smrtna kazna od kako je ponovo uspostavljena 1976.

        2006 - Više od 1.000 osoba je poginulo a oko 500 je

povređeno, pri čemu se još oko 600 vode kao nestali, u naletu

tajfuna koji je pogodio istočne delove Filipina.

2012 - Preminula je Ksenija Jovanović, srpska glumica, 

prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu. Završila je Visoku filmsku 

školu Vjekoslava Afrića. Pocela je kao članica pozorišta pri "Avala 

filmu" a  prvu filmsku ulogu ostvarila je 1949. u filmu "Barba Žvane". 

Stupila je u Narodno pozoriše 1961. gde je ostala do kraja radnog veka. 

Ostvarila je veliki broj uloga: Erzilija (Odenuti nage, L. Pirandela), 

Kraljica Natalija (Konak M. Crnjanskog), Barunica Kasteli (Gospoda 

Glembajevi M. Krleže), Jokasta (Edip Sofokle), Bernarda (Dom Bernarde 

Albe F.G.Lorke), Žena A (Tri visoke žene Edvarda Olbija), Hekuba 

(Trojanke Euripida). Dobila je nagradu za životno delo - Dobričin 

prsten 2007. a bila je nosilac i Ordena Svetog Save drugog reda.

2018 - U Parizu su izbili žestoki sukobi demonstranata i 

policije u sklopu protesta "žutih prsluka". Bio je to  treći vikend 

protesta koji su započeli nakon povećanja taksi na gorivo. Tokom 

masovnih demonstracija širom Francuske povređene su 133 osobe, 

uhapšeno je 412, a 4 lica su  poginula.

2019 - U napadu, tokom bogosluženja u crkvi, u mestu 

Hantakora na krajnjem istoku Burkine Faso, nedaleko od granice 

s Nigerom, ubijeno je 14 osoba, a desetine su ranjene ili povređene. 

Napad su izveli islamski ekstremisti koji se identifikuju s 

takozvanom Islamskom državom. Približno trećina stanovnika 

Burkine Faso su hrišćani.

2020 - Sonda "Ćang'e 5" sletela je na Mesec i postavila, 

pedeset godina nakon SAD, zastavu Kine. Nacionalna svemirska agencija 

Kine objavila je fotografije na kojima se vidi zastava te zemlje koju 

je snimila sonda "Ćang'e 5". Kina je treća zemlja koja je prikupila 

uzorke na Mesecu, nakon Sjedinjenih Država i bivšeg Sovjetskog Saveza.