Da se nikada ne zaborave: Momčilo Vukotić

 Momčilo Vukotić (Beograd, 2. jun 1950 — Beograd, 3. decembar 2021) bio je jugoslovenski i srpski fudbaler i fudbalski trener. Uz Stjepana Bobeka, smatra se jednim od najboljih fudbalera u istoriji FK Partizan, za kojeg je odigrao približno 800 utakmica (rekord koji je bio na snazi 34 godine dok ga nije oborio Saša Ilić).

Momčilo Moca Vukotić rođen je u Beogradu od oca Aleksandra (1923–1987) i majke Biserke (1927–2008), 2. juna 1950. godine. U Partizan je došao sa dvanaest godina. Prošavši sve selekcije „crno-belih”, 1968. je postao prvotimac, igrajući u navalnom triju kao jedan od najistaknutijih fudbalera i najzaslužnijih članova ekipe. U dresu „crno-belih” tri puta je osvajao prvenstvo Jugoslavije: 1976, 1978. i 1983.

Od jula 1978. do jula 1979. igrao je za francusku prvoligašku ekipu Bordo. Karijeru je završio u sezoni 1983/84. i 1. juna 1984. postavljen za tehničkog rukovodioca FK Partizan.

Vukotić je dugo bio rekorder po broju odigranih utakmica u „crno-belom” dresu, sa ukupno 791 odigranih utakmica i 339 golova za Partizan, ali ga je prestigao Saša Ilić 2018. godine.

Uz 11 utakmica (i četiri gola) za omladinsku (1967—1968) i 12 susreta (i tri gola) za mladu reprezentaciju (1969—1974), odigrao je i 14 utakmica i postigao četiri gola za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije. Debitovao je 20. septembra 1972. protiv Italije (1 : 3) u Torinu postigavši jedini gol za Jugoslaviju, a od dresa s državnim grbom oprostio se 4. oktobra 1978. na utakmici protiv Španije (1 : 2) u Zagrebu.

Spada u red najboljih i najzaslužnijih fudbalera koji su nosili dres Partizana, pa je tako dobio priliku da bude prvi stručnjak „crno-belih” u sezoni 1988-89. Nakon toga tri sezone, kao stručnjak predvodio je grčki Panionis, da bi se 1992. otisnuo na Kipar i vodio Apolon, Salaminu i Etnikos, a zatim i nacionalni tim Kipra. U januaru 2006. preuzeo je rumunski Farul, ali je nakon loših rezultata na početku sezone 2006/07. dobio otkaz, da bi od oktobra 2006. do januara 2007. bio trener solunskog PAOK-a. Od 2008. do 2009. je vodio grčki Levadijakos.

Preminuo je 3. decembra 2021. godine u Beogradu, nakon kratke i teške bolesti. Sahranjen je 7. decembra na Topčiderskom groblju.

Za navijače Partizana najveći ili jedan od najvećih, a protivnici su ga izuzetnoi uvažavali i poštovali.

Dugo se prepričavala anegdota kada je nekadašnji fudbaler Crvene zvezde Vladislav Bleki Bogićević došao na trening repreentacije i pozdravio sve ovim rečima: „Zdravo Moco majstore, zdravo Džajo (Dragan Džajić, bivši fudbaler i predsednik Zvezde) doktore i ostali trkači".

Vukotić je imao tu nesreću da igra u vremenu kada su u jugoslovenskom fudbalu dominirali Crvena zvezda i Hajduk.

Na prvu titulu sa Partizanom je čekao punih 11 godina, a ta sezona 1975/76. će postati posebno upamćena jer su crno-beli do titule došli iako su izgubili od Crvene zvezde 4:1 i od Hajduka 6:1.

„Tu godinu ću ipak pamtiti po utakmi

ci sa Hajdukom koju smo izgubili na Stadionu JNA čak 6:1. Prethodno nas je i Zvezda pobedila 4:1.

„To nisam video nigde na svetu, mi smo doživeli katastrofu, a stadion je pevao tako da se orilo.

„Sedimo skrušeno u svlačionici i ne verujemo svojim ušima, atmosfera kao pred utakmicu, a ne posle teškog poraza. To nam je i dalo snagu, pa smo na kraju ipak slavili titulu", pričao je Vukotić svojevremeno.

Drugu titulu sa Partizanom, Vukotić je osvojio u sezoni kad se opraštao od kluba.

Crno-beli su te sezone dominirali, osvojili rekordna 54 boda, a u duelima sa Zvezdom, Hajdukom i Dinamom osvojili 11 od 12 bodova. Samo su u Splitu remizirali.

Vukotić je briljirao u večitom derbiju protiv Crvene zvezde koji je bio veoma bitan u borbi za titulu, kada je postigao dva gola u pobedi 3:2.

Navijači Partizana su mu pevali: „Ide Moca sa Balkana, zaplakala Marakana (kako navijači Zvezde zovu stadion svog kluba)".

Koliko je voleo Partizan, svedoči i podatak da je zbog beogradskog kluba zanemario inostranu karijeru.

Posle samo godinu dana provedenih u Francuskoj, zvali su ga iz Partizana da se vrati i da bude spasilac.

Kada je otišao iz kluba, Partizan je bio šampion, a već naredne sezone borio se za opstanak.

„Bila je to za mene dobra sezona, bio sam drugi strelac ekipe, dao sam više od 10 golova.

„A onda me je iz Beograda pozvao Zoran Miladinović i rekao: 'Vraćaj se!' Vratio sam se, istina je i da sam zbog Partizana zanemario karijeru, ali ne kajem se, i danas bih u toj situaciji isto postupio", pričao je Vukotić.