Dve strane iste medalje: Kako su i "prva" i "druga" Amerika predviđale smrt demokratije

 Uoči ovogodišnjih predsedničkih izbora u Americi, tamošnji mediji bili su prepuni "upozorenja" da bi Sjedinjene Države mogle da postanu autokratija, da će, ako ne pobedi kandidat za koga su navijali, onaj drugi u potpunosti uništiti demokratiju i demokratske tekovine najjmoćnije sile na svetu. I jedan i drugi kandidat su najavljivali da više neće biti izbora u Americi u slučaju njihovog poraza, a učestale su bile i optužbe za fašizam i nacizam.

U završnici kampanje retorika je bila najoštrija, pa je tada aktuelna potpredsednica i kandidatkinja demokrata Kamala Haris izjavila da je njen protivkandidat Donald Tramp fašista.

"Da, mislim da jeste", rekla je Haris u oktobru odgovarajući na pitanje da li je Tramp fašista, da bi kasnije dodala da birači ne žele "predsednika Sjedinjenih Država koji se divi diktatorima i koji je fašista".

Nekoliko dana kasnije, Tramp je na predizbornom mitingu poručio da je Kamala Haris ta koja je fašista.

"Ona je fašista. U redu? Ona je fašista", rekao je Tramp na skupu u Džordžiji, dodajući da je on sušta suprotnost od naciste.

O "pretnjama" po demokratiju govorilo se i pre dve godine, tokom izbora na pola predsedničkog mandata kada se biraju članovi Kongresa. Američki predsednik Džo Bajden je tada izjavio da su najave nekih republikanskih kandidata da neće priznati izborni poraz pretnja po demokratiju, i okrivio Trampa da ih na to inspiriše.

"Nemojte imati nikakve sumnje da je demokratija na glasačkom listiću", rekao je Bajden, a slične komentare je u toj kampanji imao i bivši predsednik Barak Obama koji je takođe upozoravao da je "demokratija u opasnosti".

Ko uništava demokratiju?

Pored dva glavna predsednička kandidata, njihovih partijskih saboraca i mejnstrim medija u Americi, apokaliptičnim najavama pribegli su i vodeći mislioci dve suprostavljene strane, koji su zapravo na najbolji način prikazali duboku podeljenost Sjedinjenih Država o kojoj se poslednjih godina sve više govori.

"Demokrate insistiraju da su oni stranka koja podržava demokratiju. Međutim, ja ću nazvati ono što oni predstavljaju 'Democraticy Inc' - pseudodemokratska 'progresivna' verzija Tamani Hol, korumpirane mašinerije koja je vodila njujoršku politiku od sredine 19. veka do 1920-ih. 'Democraticy Inc' nema skoro nikakve veze sa pravom demokratijom. To je politički reket zasnovan na institucionalizovanoj moći organizacija kao što su sindikati nastavnika, ideologiji podele politike identiteta i ciničnoj mobilizaciji imigranata kao hrani za glasanje", piše britansko-američki istoričar Nil Ferguson, inače miljenik konzervativnih medija.

Dodaje da Demokratska stranka uništava svaku saveznu državu i grad u Americi kojim zavlada. Prema njegovim rečima, demokrate su "uništile" Ilinois i pretvorile su Čikago u, kako navodi, "ogromno mesto zločina". Istovremeno, ističe da su demokrate u "procesu uništavanja" Kalifornije i da su već transformisale centar San Franciska "u scenu iz Zombi apokalipse".

"Da je kampanja Harisove prevarila dovoljno glasača svojim jezivim zastrašivanjem, demokrate bi imale priliku da unište Ameriku u celini. Demokrate ne kontrolišu samo priobalne države i velike gradove Amerike, posebno Vašington DC. Takođe dominiraju akademskim krugovima, školama, mejnstrim medijima, Holivudom i velikim delom korporativne Amerike", navodi Ferguson.

On ističe da je Demokratska stranka loša i u spoljnopolitičkom smislu, navodeći da zbog svoje "opsesije različitošću, jednakošću i inkluzivnosti" donosi odluke koje su "duboko štetne, često upravo za ljude kojima bi trebalo da pomognu". Napominje da Tramp neće olakšati život američkim saveznicima, dodajući: "A ja ni ne želim da to uradi".

"Velika Britanija i Evropa treba da plate pošteni deo troškova transatlantske bezbednosti. Velike ekonomije treba da preispitaju svoje različite loše osmišljene planove i ugovore o zelenoj energiji. Britanski i evropski političari treba da prestanu da slede američke glasače i da se oproste od izobačenih 'salata od reči' od željenih zamenica, rodne fluidnosti, sigurnih mesta i kritičke rasne teorije. To što je Donald Tramp pobedio nije razlog za strah i gnušanje. To bi trebalo da bude razlog za opšte veselje", poručuje Ferguson.

Sa druge strane, američka istoričarka En Eplbaum, jedna od najuglednijih za tamošnje liberalne medije naklonjene demokratama, ima potpuno drugačiji pogled na Ameriku i svet od Fergusona. Međutim, služi se sličnom argumentacijom kao njen politički neistomišljenik. Eplbaum je otišla i korak dalje, pa je oko dve nedelje pred izbore napisala autorski tekst, koji je naišao na oštre kritike Trampovih pristalica, pod nazivom "Tramp govori kao Hitler, Staljin i Musolini" u kojem je analizirala kako je Tramp "uneo dehumanizujući jezik" u američku politiku. A o tome je pisala i samo nedelju dana pred izbore.

"Ovakav jezik, uvezen iz 1930-ih godina, nikada nije bio deo američke predsedničke politike jer nijedan drugi kandidat u modernoj istoriji nije koristio izbore kako bi potkopao pravne osnove američkog političkog sistema. Međutim, ako smo okupirana zemlja, onda Džo Bajden nije legitimno izabrani predsednik Sjedinjenih Država. Ako smo okupirana zemlja, onda američka vlada nije skup institucija koje je vekovima uspostavljao Kongres, već pre zlokobna zavera koja mora biti razbijena po svaku cenu. Ako smo okupirana zemlja, onda, naravno, Trampova administracija može da prekrši zakon, da počini akte nasilja ili čak da uništi Ustav kako bi 'oslobodila' Amerikance", navela je Eplbaum u tekstu za magazin Atlantik.

Dodaje da je prirodni instinkt čoveka da odbaci, ignoriše ili umanji značaj takvih pretnji, ali ističe da je baš to poenta "jer kada pomislite da je to normalno, onda ćete prihvatiti sledeći korak". A sledeći korak je, šta drugo nego "napad na demokratiju i vladavinu prava".

Nakon što je Tramp pobedio, Eplbaum je gostovala u podkastu Atlantika kada je rekla da je sve ono što je republikanac radio u prvom mandatu ukazuje na to da je reč o nekome "ko se suprotstavlja vladavini prava, ko misli da je iznad vladavine prava, ko nastoji da izbegne normalna pravila transparentnosti i odgovornosti".

"Činjenica je da se ljudima ili dopalo to što on radi... ili im nije stalo. Ali to značič da je došlo do promene u tome kako Amerikanci vide svoju vladu i šta misle o tome čemu je Ustav namenjen", istakla je istoričarka.

Prema njenim rečima, nema izgovora za glasače za koje navodi da su u obavezi da znaju za šta se zalaže osoba za koju glasaju. 

<

/div>

"A odgovornost predsednika Sjedinjenih Država nije samo da kontroliše inflaciju. Predsednik takođe ima veliku moć nad Vladom SAD, nad američkim institucijama, nad američkom spoljnom politikom, i odlukom da vas ne zanimaju te stvari, vi mu dajete taj mandat", objašnjava Eplbaum.

I ona, kao i Ferguson, u spoljnoj politici vidi vezu sa demokratijom i onim što se dešava u Sjedinjenim Državama. Kako kaže, "uvek su postojale veze između američkih saveza u svetu i američke demokratije".

"Dakle, činjenica da smo u prošlosti bili svrstani u tabor drugih demokratija, da smo demokratiju stavljali u centar naše spoljne politike toliko dugo tokom Hladnog rata, bio je jedan od razloga zašto je naša demokratija bila jača", rekla je Eplbaum.

"Populističkim liderima nije lako da unište demokratiju"

Ustav je osnivački dokument Amerike kojim su definisane tri grane vlasti i ta podela vlasti je u srcu američke demokratije. Zbog toga je izjava Donalda Trampa u decembru prošle godine, koji su jedni protumačili kao šalu, da će biti "diktator samo jedan dan" naišla na oštre kritike njegovih političkih protivnika.

Na pitanje voditelja Foks njuza da li bi zloupotrebio moć ili da li bi targetirao političke protivnike, odgovorio je da ne bi, "osim prvog dana".

"Ne, ne, ne, osim prvog dana. Zatvaramo granicu, i bušimo, bušimo, bušimo. Posle toga, ja nisam diktator", rekao je Tramp.

Trampova izjava je dodatno pojačala tvrdnje u američkim liberalnim medijima da je demokratija u opasnosti i da po svaku cenu treba sprečiti dolazak na vlast republikanskog kandidata. Tako je profesor Londonskog univerzitetskog koledža Brajan Klas još 2022. godine napisao da američka demokratija odumire.

"U 21. veku, većina demokratija umire kao hronični, ali terminalni pacijent. Sistem slabi kako se bolest širi. Agonija traje godinama. Rana intervencija povećava stopu preživljavanja, ali što duže bolest traje, čuda p(re)ostaju jedina nada", napisao je Klas za Atlantik.

On je tada naglasio da američka demokratija definitivno umire, ali je naveo da postoji mnogo lekova koji bi mogli da je izleče.

"Nažalost, naša politička disfunkcija znači da smo odlučili da ih ne koristimo, a kako vreme prolazi, dostupno nam je sve manje tretmana", upozorio je Klas.

Sa druge strane, ima i onih koji su drugačijeg stava. Kurt Vejland koji proučava demokratiju i autoritarnu vladavinu, ipak smatra da populističkim liderima nije lako da unište demokratiju.

"To se događa samo ako postoji stvarna slabost institucija i neka posebna prilika kada se stekne mnogo faktora odjednom. Moj argument je da u Sjedinjenim Državama, ti uslovi zaista ne važe", rekao je on svojevremno za Glas Amerike.

Prema njegovim rečima, nekoliko faktora ograničava predsednika da preuzme potpunu vlast, uključujući i situaciju u kojoj javni zvaničnici kvalitetno obavljaju posao. On je podsetio na slučaj republikanskog državnog sekretara u saveznoj državi Džordžiji, Breda Rafenspergera, koji je odbio Trampove zahteve da, kako mu je tadašnji predsednik i republikanski kandidat govorio, pronađe dodatne glasove koji bi mu doneli pobedu u toj državi na izborima 2020. godine.

"Američka demokratija je jaka i otporna, a američki narod je posvećen njoj i zvaničnici su posvećeni ispunjavanju svojih institucionalnih dužnosti", smatra američki stručnjak, dodajući da lideri imaju veće šanse da unište demokratiju kada imaju masovnu podršku naroda, i rejting popularnosti veći od 70 odsto.

"Dobrodošli nazad"

Stav Brajana Klasa ili Nila Fergusona i En Eplbaum čak nisu ni najekstremniji primeri koji se mogu naći po američkim medijima, ali su svakako pokazatelj da su američkom politikom zavladale iracionalne emocije. Jasno je da Tramp, a ni Kamala Haris da je pobedila, neće uništiti američku demokratiju i da nije Adolf Hitler. Isto tako je jasno da ni Džo Bajden nije uništio demokratiju, i da ni on nije fašista. 

Možda i najuočljivija potvrda da je reč o običnim propagandnim trikovima, koji su se pokazali kao bezuspešni, jeste tradicija na koju su Amerikanci veoma ponosni, a to je "miran prenos vlasti". 

"Gospodine novoizabrani predsedniče i bivši predsedniče Donalde, čestitam i radujem se što ćemo imati, kao što smo rekli, 'gladak' prenos vlasti. Dobrodošli, dobrodošli nazad", rekao je Bajden Trampu na sastank u Beloj kući.

"Hvala vam puno. Politika je teška i, u mnogim slučajevima, to nije baš lep svet, ali danas je lep svet i veoma cenim tranziciju koja je 'glatka'", odgovorio je Tramp.

Iz kratkog razgovora dvojice predsednika pred kamerama ne bi se reklo da je reč o Hitlerima koji potkopavaju tekovine američke demokratije. Možda baš suprotno.