Dogodilo se na današnji dan

 Danas je nedelja, 3. novembar,  2024. 

1493 - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio je

ostrvo Dominika u Malim Antilima.

        1500 - Rođen je italijanski vajar, zlatar i pisac Benvenuto

Čelini. Njegova autobiografija "Život Benvenuta Čelinija pisan

vlastitom rukom", na srpski prevedena pod naslovom "Moj život",

značajan je dokument kulturne istorije renesanse. Autor je i dela

"Traktat o zlatarstvu" i "Traktat o vajarstvu". Živeo je nestalno,

radio je u Firenci i Rimu, a u Parizu je boravio kao dvorski zlatar

francuskog kralja Fransoa I. Napravio je mnoštvo minuciozno

urađenih likova i sitnih zlatarskih predmeta, ali i skulpture i

reljefe velikog formata, poput "Perseja sa glavom meduze", "Kozima

Medičija", "Nimfe iz Fontenbloa".

        1534 - Engleski parlament priznao je crkvenu vlast kralju

Henriju VIII, koji je posle raskida s rimokatoličkom crkvom postao

poglavar novoustanovljene anglikanske crkve. Poglavar anglikanske

crkve je tradicionalno monarh, nezavisno od pola. Prethodno je papa 

odbio da poništi kraljev brak s Katarinom Aragonskom, što je izazvalo 

prekid odnosa Rima i Londona. Brojni brakovi Henrija VIII uzrokovani 

su činjenicom da nije imao muškog naslednika.

        1706 - Italijanski grad Abruci (danas Sulmona) razoren je 

u zemljotresu u kojem je poginulo 15.000 osoba.

        1801 - Rođen je italijanski kompozitor Vinčenco Belini.

Negovao je stil poznat kao belkanto. Stvarao je operska dela

izražajne melodike i bogatog kolorita. Dela: opere "Norma",

"Pirat", "Zaira", "Kapuleti i Monteki", "Mesečarka", "Puritanci".

        1839 - Britanske fregate potopile su kod Kantona nekoliko

kineskih džunki, čime je Velika Britanija otpočela Prvi opijumski

rat protiv Kine, okončan kineskim porazom 1842. posle čega je

Peking prinuđen na velike trgovinske ustupke kao i predaju Hongkonga

(britanski naziv bio je Viktorija) Ujedinjenom Kraljevstvu.

        1852 - Rođen je japanski princ Mucuhito, od 1867. car

Meiđi, tokom čije je vladavine do 1912. Japan preobražen u moćnu 

modernu državu, uz začetke imperijalne ekspanzije. Premestio je

prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.

        1883 - Vlada Srbije proglasila je, u sklopu gušenja

Timočke bune, vanredno stanje u crnorečkom okrugu i uputila je

regularnu vojsku na pobunjenike. Bunu su vođe Narodne radikalne

stranke podigle protiv režima kralja Milana Obrenovića, što je

bilo motivisano protivljenjem da se reorganizije vojska. Kralj

Milan uvodio je modernu stajaću vojsku namesto dotadašnje 

neefikasne takozvane narodne vojske. Seljaci su s jedne strane 

izbegavali vojnu obavezu, a pri tom su odbijali da predaju 

oružje koje je po ustrojstvu tzv. narodne vojske držano u 

kućama, pa je njegovo prikupljanje bilo povod za pobunu. Preki 

sud je osudio na smrt 21 vođu ustanka, a mnoge na robiju. Smrtna 

kazna je izrečena i radikalskim prvacima Nikoli Pašiću 

i Aci Stanojeviću, koji su pobegli u inostranstvo. Većinu je 

Kralj Milan docnije pomilovao.

        1901 - Rođen je francuski pisac i političar Andre Malro, 

član Francuske akademije i ministar kulture od 1959. do 1969. 

U delima je u duhu angažovane umetnosti analizirao idejne, moralne, 

socijalne i političke teme. U mladosti se bavio trgovinom umetninama. 

Izvesno vreme bio je pripadnik Pokreta otpora u okupiranoj Francuskoj 

tokom Drugog svetskog rata, dok su njegove tvrdnje o učešću u 

revoluciji u Kini i građanskom ratu u Španiji verovatno preuveličane.

Dela: romani "Kraljevski put", "Ljudska sudbina", "Altenburški orasi", 

"Nada", eseji "Iskušenje Zapada", "Imaginarni muzej", "Umetničko

stvaranje", "Ogled o Goji", "Metamorfoza bogova", "Glasovi tišine",

memoarski spisi "Antimemoari" (I-"Hrastovi koje obaraju",

II-"Posmrtne besede").

        1903 - Kolumbijska provincija Panama se, posle pobune 

koju su inscenirale SAD i uplovljavanja u kolumbijske vode 

američke krstarice "Nešvil" odvojila od Kolumbije i proglasila

nezavisnost. SAD su režirale pobunu kako bi jeftinije došle do

zone kanala kada je odlučeno da se on definitivno dovrši. Prvi

brod prošao je Panamskim kanalom avgusta 1914.

        1906 - Nemački psihijatar Alojz Alćajmer objavio je

izveštaj pod naslovom "O čudnoj bolesti korteksa". Po njemu je

kasnije nazvana bolest koju je otkrio. Njegove kolege nisu odmah

shvatile važnost njegovog otkrića, ali jedan vek docnije

Alćajmerovo ime priznato je i poznato u celom svetu.

        1912 - Rođen je Alfredo Štresner. Dugogodišnji diktator

Paragvaja. Sin nemačkog imigranta i paragvajske seljanke, vladao je

35 godina, od 1954. kada je došao na vlast državnim udarom, do

svrgavanja vojnim pučem 1989. Štresner je decenijama pružao

utočište visokim nacističkim oficirima posle Drugog svetskog

rata, kao i diktatorima iz Latinske Amerike, poput Anastasija Somoze

iz Nikaragve. Umro je u emigraciji u Braziliji.

        1918 - Predstavnici Austrougarske vojske potpisali su

kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni

akt 700-godišnje Habzburške monarhije.

        1918 - Na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna

nemačkih mornara koji su pohapsili oficire, obrazovali vojnička

veća, povezali se s radnicima i stvorili radnička i vojnička

veća kao organ revolucije i privremene vlasti. Nemačka skupština

razvlastila ih je 6. februara 1919.

        1946 - Posle poraza u Drugom svetskom ratu, u Japanu je

vlast prešla sa cara na japansku skupštinu. Japanci su veoma

teško prihvatali ovu promenu pošto je car (mikado) u Japanu

smatran za božanstvo.

        1948 - Osnovan je Vojnotehnički institut, koji

se bavi istraživanjima i razvojem novih i modernizacijom 

postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme za sve vidove 

Vojske. Vojnotehnički institut je danas najveća vojna 

naučnoistraživačka ustanova u Srbiji.

        1954 - Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis,

osnivač fovističkog pravca, koji je snažno uticao na evropsko

slikarstvo 20. veka. U početku je bio pod uticajem Gistava Moroa,

kasnije Pola Sezana i Pola Gogena, ali je od 1905. formirao lični

izraz. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu,

ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime.

Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Radio

je i bakroreze, drvoreze i litografije. Često se vraćao skulpturi,

u početku pod uticajem Ogista Rodena.

        1957 - Sovjetski Savez je lansirao "Sputnjik 2", prvi

satelit sa živim bićem, u kojem se nalazila keruša "Lajka".

        1961 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno

je za generalnog sekretara svetske organizacije izabrala burmanskog

diplomatu U Tanta, posle smrti, u avionskoj nesreći, njegovog

prethodnika Šveđanina Daga Hamaršelda.

        1964 - Demokrata Lindon Džonson postao je predsednik SAD,

nadmoćno pobedivši kandidata Republikanske stranke Barija

Goldvotera.

        1970 - Umro je kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević.

Prvorođeni sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije. Kumovi na 

krštenju bili su Kralj Džordž VI i Kraljica Elizabeta. Sa 

kratkotrajnog školovanja u Engleskoj vraćen je posle ubistva 

njegovog oca 1934. Pošto je imao svega 11 godina, upravljanje 

zemljom preneto je na Namesništvo koje se sastojalo od tri regenta, 

među kojima je bio i njegov stric Princ Pavle Karađorđević. 

Posle državnog udara 27.marta 1941. proglašen je kraljem. Zajedno 

s vladom emigrira, prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat. 

U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol

protivljenja nacizmu. Nikada se više nije vratio u zemlju pošto 

je posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji uveden komunistički

režim. Umro je u Denveru (SAD), a sahranjen je u crkvi Svetog Save

u Libertvilu. Njegovoj sahrani pored desetina hiljada tamošnjih Srba

i službenih predstavnika SAD, prisustvovalo je i više od 400 

američkih pilota spasenih od strane rojalista tokom Drugog svetskog 

rata u okupiranoj Jugoslaviji. Bio je jedini kralj neke zemlje sahranjen

u Sjedinjenim Državama. Konačno je maja 2013. sahranjen u otadžbini, 

u porodičnoj grobnici na Oplencu. Napisao je memoare: "Život 

jednog kralja".

        1970 - Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende, 

kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim

izborima, preuzeo je dužnost predsednika Čilea. Ubijen je 1973. 

u državnom udaru, kojim je uz pomoć SAD vlast prigrabio general

Augusto Pinoče.

        1975 - U Bangladešu je grupa oficira oborila predsednika

Kandakara Muštaka Ahmeda, koji je i sam prigrabio vlast državnim

udarom tri meseca pre toga, ali je već 7. novembra izvršen još

jedan državni udar i vlast je preuzeo Ziaur Rahman.

        1978 - Ostrvo Dominika u Malim Antilima, do tada britanska

kolonija, postalo je nezavisna država.

        1986 - Žoakim Šisano izabran je za predsednika Mozambika

posle smrti u avionskoj nesreći Samore Mašela.

        1991 - U Grubišnom polju u Zapadnoj Slavoniji hrvatska

vojska razorila je, spalila i opljačkala 18 sela i proterala

preostalo srpsko stanovništvo.

        1992 - Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton pobedio 

je na izborima za predsednika SAD dotadašnjeg šefa države

republikanca Džordža Buša.

        1996 - Umro je bivši samoproglašeni centralnoafrički 

car Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966.

proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim

udarom srušio je bliskog rođaka, predsednika Davida Daka, a 1977.

za ceremoniju krunisanja utrošio je četvrtinu nacionalnog

proizvoda zemlje. Njegovu vladavinu obeležila je ekstravagancija, 

rasipanje državne imovine i zločini nad sopstvenim narodom. 

S vlasti ga je 1979. zbacio bivši predsednik Dako, koji je potom 

ukinuo takozvano carstvo.

        2002 - Na prevremenim parlamentarnim izborima u Turskoj,

raspisanim posle raspada tročlane vladajuće koalicije, ubedljivu

pobedu odnela je islamistička - Partija pravde i razvoja, Tajipa

Erdogana.

        2004 - Hamid Karzai je zvanično proglašen pobednikom

istorijskih izbora za predsednika Avganistana. Tokom prethodne tri

godine Karzai je bio na čelu privremene vlade, obrazovane nakon

što su SAD, krajem 2001. godine, srušile talibanski režim u

Kabulu.

        2007 - U Pakistanu je predsednik Mušaraf proglasio

vanredno stanje uoči ključne odluke vrhovnog suda o prihvatanju

ili odbacivanju njegove pobede na izborima, koji su prethodno

održani u atmosferi nasilja od strane islamskih ekstremista.

Mušaraf je na vlast došao pučem 1999.

2010 - U okolini Kraljeva dogodio se zemljotres jačine 

5,4 jedinica Rihterove skale. Dve osobe su poginule a oko 200 je 

zadobilo povrede. Komisija za procenu štete potom je zabranila 

za dalju upotrebu 800 objekata. Oštećenja je pretrpelo oko 

11.500 objekata.

2014 - Preminuo je Ivan Stojmenović, matematičar. Rođen 

u Karavukovu, Bačka, studije je završio u Novom Sadu. Predavao je 

na univerzitetima u Birmingemu (Britanija), Vašingtonu, Majamiju, 

Otavi. Kao matematičar uživao je svetski ugled i bio je urednik 

više  priznatih časopisa iz oblasti  matematike i informatike. 

Dobitnik je priznanja britanskog Kraljevskog društva. Stradao je 

u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Otave, Kanada. Dela: "Handbook 

of Wireleš Networks and Mobile Computing" (2002), "Mobile Ad Hoc 

Networking" (2004), "Handbook of Sensor Networks: Algorithms and 

Arćitectures" (2005), "Handbook of Applied Algorithms: Solving 

Scientific", "Engineering and Practical Problems" (2008).

2018 - Vaseljenski patrijarh Vartolomej i predsednik 

Ukrajine Petro Porošenko potpisali su u Istanbulu, Turska, 

sporazum o stvaranju samostalne ukrajinske crkve. Moskovska 

patrijašija, u čijem sastavu se vekovima nalazila pravoslavna 

crkva u Ukrajini, naglasila je da ovaj čin smatra ništavnim.

2020 - Preminuo je Ivo Tartalja, teoretičar i istoričar 

književnosti, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. Bio je 

sekretar Odbora za kritička izdanja SANU, uređivao je ediciju 

"Književna misao" Srpske književne zadruge. Izdanak je splitske 

aristokratske porodice Tartalja koja je dala više krupnih 

intelektualaca, otac Gvido bio je književnik, stric Marino slikar, 

predak Ivo gradonacelnik Splita, ban Primorske banovine, poznati 

umetnički mecena. Dela: "Počeci rada na istoriji opšte književnosti 

kod Srba", "Pripovedačeva estetika", "Do praestetike", "Pesma o pesmi", 

"Estetika Đure Daničića". Priređivač je dela Ljubomira Nedića, 

Bogdana Popovića.

2020 - U SAD su održani predsednički izbori na kojima 

je pobedio kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden.