Dogodilo se na današnji dan

 Danas je utorak, 19. novembar, 2024. 

1600 - Rođen je engleski kralj Čarls I Stjuart, čija je

autoritarna vladavina izazvala revoluciju i ukidanje monarhije. Pod

pritiskom parlamenta, 1628. izdao je "Peticiju o pravima" kojom je

garantovao prava parlamenta i lične slobode građana. Obavezu je

ubrzo pogazio i 11 godina je vladao samovoljno, ali je 1640. primoran

da sazove parlament koji je ograničio njegovu vlast.

        1711 - Rođen je ruski naučnik i pisac Mihail Vasiljevič

Lomonosov, tvorac fizičke hemije, član Ruske akademije,

enciklopedista svetskog glasa. Studirao je u Rusiji, Nemačkoj i

Holandiji. Njegovo obrazovanje i naučna delatnost bili su

raznoliki: od klasičnih jezika, do astronomije i tehnike.

Formulisao je zakon održanja materije, objasnio pojave sagorevanja,

stvorio naučnu teoriju o svetlosti, objasnio poreklo polarne

svetlosti. Znatno je reformisao rusku nauku i udario temelje naučne

terminologije ruskog književnog jezika. Napisao je prvu gramatiku

ruskog jezika, dramska dela "Tamira i Selim" i "Demofont".

        1805 - Rođen je francuski diplomata Ferdinand de Leseps,

koji je od 1859. do 1869. rukovodio gradnjom Sueckog kanala.

Započeo je i gradnju Panamskog kanala 1881. ali je posle

bankrotstva Društva za izgradnju Kanala izbila velika afera.

Istragom je utvrđeno da je Društvo podmitilo niz francuskih

ministara i poslanika i sve velike francuske listove, što je

primoralo čak i potonjeg francuskog predsednika vlade Žorža

Klemansoa da se privremeno povuče iz političkog života. Panamski

kanal dovršile su SAD tek 1914. uz ogromne troškove i neverovatne

ljudske žrtve (tropska klima pogodovala je bolestima od kojih su

radnici masovno umirali).

        1809 - U bici kod Okane 30.000 francuskih vojnika

porazilo je 50.000 Španaca, posle čega je Francuska osvojila

celu Andaluziju izuzev lučkog grada Kadisa. Francuska vojska

je u sklopu Napoleonovih osvajanja širom Evrope, zaposela i

Španiju, ali je tamo izbio veliki ustanak.

        1828 - Umro je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert,

jedan od najizrazitijih predstavnika romantizma. Muzički ga je

obrazovao otac koji ga je podučavao sviranju violine. Kasnije

je učio pevanje, harmoniku i orgulje. Živeo je svega 31 godinu

a stvorio je čak 998 muzičkih dela. Dela: ciklusi solo pesama

"Lepa mlinarica", "Zimsko putovanje", "Labudova pesma", scenska

muzika za "Rozamundu", simfonije "Sedma u c-molu", "Osma u h-molu" (tzv. nedovršena), klavirske kompozicije "Muzički trenuci",

"Impromptija", Opera "Alfonso i Estrela", operete, kamerna muzika,

mise, kompozicije za muške horove.

        1831 - Rođen je predsednik SAD Džejms Ejbram Garfild,

koji je postao šef države u martu 1881. ali je teško ranjen u

atentatu u julu 1881. i umro je dva meseca potom.

        1888 - Rođen je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka

i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Izgubio je samo

jednu partiju u razdoblju od 1914. do 1924, po čemu je jedinstven

u istoriji šaha. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog

velemajstora Emanuela Laskera sa 4:0, uz deset remija, a izgubio je

od ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina, koji ga je pobedio sa

6:3, uz 25 remija. Dela: "Osnovi šaha", "Moja šahovska karijera".

        1916 - Srpske jedinice oslobodile su u Prvom svetskom ratu

Bitolj od Bugara.

        1917 - Rođena je Indira Gandi, predsednik vlade Indije 

od 1966. do 1975. i od 1980. do 1984. kad su je ubili Siki, teroristi. 

Politički uzori bili su joj otac Džavaharlal Nehru i tvorac indijske 

nezavisnosti Mahatma Gandi. Postala je 1955. član Izvršnog komiteta 

Kongresne stranke, a 1959. njen predsednik. U više navrata bila je 

ministar: spoljnih poslova, odbrane, finansija, unutrašnjih poslova, 

informisanja.

        1918 - Uz podršku zapadnih zemalja i belih čehoslovačkih

dobrovoljaca, u akciji protiv boljševičkih vlasti, carski

admiral Aleksandar Kolčak izveo je prevrat u Omsku, i uspostavio

je vojnu upravu u Sibiru, na Uralu i na Dalekom istoku i proglasio

se "vrhovnim glavarom ruske države". Bio je to početak pohoda sila

Antante protiv sovjetske vlasti uspostavljene Oktobarskom

revolucijom. Kolčak je 1919. zarobljen i streljan u Irkutsku u

Sibiru.

        1922 - Rođen je Rajko Mitić, proslavljeni srpski fudbaler.

Sportsku karijeru započeo je 1938. u BSK-u, nastavio je tokom rata,

da bi kada je osnovana Crvena Zvezda 1945. postao njen prvi kapiten.

Kao kapiten Mitić je sa Zvezdom osvojio pet titula prvaka Jugoslavije, 

a Kup Jugoslavije četiri puta. Za reprezentaciju je nastupio u 59 

navrata. Od 1967. do 1970. bio je selektor reprezentacije tadašnje

Jugoslavije.

        1942 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu izvele

snažan kontraudar u Staljingradu i okružile Šestu i Četvrtu

oklopnu nemačku armiju, koje su kapitulirale početkom 1943. što

je označilo prekretnicu u ratu.

        1946 - U Parizu je otvorena prva konferencija UNESKO

(specijalizovana agencija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).

        1969 - Pojavili su se prvi izveštaji o ratnom zločinu

američke vojske u martu 1968. u selu Mi Laj nad vijetnamskim

civilima.

        1969 - Modul američkog vasionskog broda "Apolo 12" sa

astronautima Čarlsom Konradom i Alenom Binom spustio se na Mesec, što je bila druga letelica sa ljudskom posadom na tlu Zemljinog satelita.

        1977 - Predsednik Egipta Anvar el Sadat je kao prvi arapski

lider doputovao u Jerusalim gde je s predsednikom vlade Izraela

Menahemom Beginom pregovarao o okončanju ratnog stanja između dve zemlje. Prethodno su njih dvojica, uz posredovanje predsednika SAD Džimija Kartera, sklopila u Kemp Dejvidu sporazum o separatnom miru i etapnom povlačenju Izraelaca sa Sinaja.

        1984 - U Meksiko Sitiju je u eksploziji gasa i požaru

poginulo više od 550 osoba, a povređeno više od 4.200.

        1990 - Potpisivanjem sporazuma o konvencionalnim snagama u

Evropi i o uništavanju dela naoružanja, lideri NATO i Varšavskog

pakta objavili su da je okončan hladni rat. 

        1995 - Islamski terorista-samoubica uleteo je kamionom sa

eksplozivom u egipatsku ambasadu u Islamabadu, usmrtivši 16 lica.

        1996 - Tokom istorijskog, prvog susreta u Vatikanu pape

Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra, poglavar

rimokatoličke crkve prihvatio je poziv da poseti to karipsko

ostrvo.

        1998 - Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara,

koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i

ometanje pravde, formalno je započet postupak impičmenta protiv

šefa države, treći u američkoj istoriji.

        2000 - Predsednik SAD Bil Klinton okončao je trodnevnu

posetu Vijetnamu, prvu jednog šefa američke države od okončanja

Vijetnamskog rata četvrt veka ranije.

        2002 - Tanker "Prestiž", koji je prevozio oko 77.000 tona

nafte, prelomio se i potonuo 270 kilometara od severozapadne obale

Španije, izazvavši ekološku katastrofu duž 200 kilometara obale.

        2002 - U sukobima muslimana i hrišćana na severu Nigerije

izazvanim negodovanjem muslimana zbog organizacije izbora

za mis sveta u toj afričkoj zemlji, ubijeno je više od 200

osoba. Ekstremiste među muslimanima je dodatno razjarila poruka 

jednog lokalnog lista protivnicima spektakla da ni prorok Muhamed 

"ne bi imao ništa protiv izbora lepotica, te da bi se možda i oženio

nekom od njih". Priredba je zatim premeštena u London.

        2004 - Umro je britanski naučnik Džon Vejn, koji je 1982.

godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu za rad na otkrivanju

načina delovanja aspirina.

        2007 - Umrla je Elen Milen-Prajs, austrijski mačevalac

trostruki prvak sveta. U Los Anđelesu 1932. osvojila je prvu zlatnu

olimpijsku medalju u mačevanju. Rođena u Berlinu, Miler se 1930.

preselila u Beč, gde je radila u prestižnom bečkom Burgteatru.

Na Letnjim olimpijskim igrama 1936. u Berlinu osvojila je bronzani

trofej a 1948. u Londonu ponovo je izborila treće mesto. Tri puta

je bila prvakinja sveta - 1947, 1949, i 1950.

        2007 - Preminula je Magda Sabo, mađarska književnica.

Prevođena je na niz jezika, među kojima su nemački, engleski

i francuski. Objavljivanje njenih dela bilo je onemogućeno od 1949.

u vreme staljinizma, kada je ostala bez posla, do 1958. kada je

publikovan njen roman "Freska". Dobitnica je brojnih priznanja, poput

nagrade "Košut", najprestižnije u Mađarskoj, ili "Femina" za

roman "Vrata" 2003. ugledne francuske književne nagrade.

2014 - Umro je Majk Nikols, američki režiser, dobitnik 

Oskara i devetostruki dobitnik nagrade Toni za rad na Brodveju. 

Nikols, koji je Oskara dobio za režiju filma "Diplomac" (1967), 

među retkima je koji su tokom karijere nagrađivani osim Oskarom 

i nagradama Toni, Emi, Gremi.

        - Danas je Dan Srpske akademije nauka i umetnosti.