Dogodilo se na današnji dan

  Danas je sreda, 20. novembar, 2024.

1531 - Završen je građanski rat u Švajcarskoj, poznat 

kao Drugi rat u Kapelu. Pobeda rimokatoličkih snaga dovela je do

priznavanja njihovih oblasti kao dela Švajcarske Konfederacije.

        1602 - Rođen je nemački fizičar i pronalazač Oto

fon Gerike, koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao čuveni

eksperiment o vazdušnom pritisku. Takođe je izumeo vazdušnu

pumpu, vazdušnu vagu i barometar.

        1616 - Francuski kardinal Arman Rišelje postao je šef

diplomatije i ministar rata. Kao svemoćni ministar kralja Luja XIII

postavio je cilj da Francusku učini prvom silom u Evropi i uveo je

zemlju u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva

(Svetog Rimskog). Nastavio je kolonijalno širenje Francuske,

dodatno ojačao centralnu vlast i ugušio ustanak hugenota 

(protestanti kalvinisti).

        1780 - Velika Britanija objavila je rat Holandiji zato što

je američkim pobunjenicima brodovima doturala francusko i špansko

oružje.

        1818 - Latinoamerički revolucionar i državnik Simon

Bolivar objavio je nezavisnost Venecuele od Španije.

        1847 - Umro je srpski književnik Joakim Vujić, otac

modernog srpskog pozorišta. Bavio se prevodilaštvom, glumom,

pisao je putopise, bio je neka vrsta svetskog putnika. Školovao

se u rodnoj Baji, Kaloči i Segedinu, licej i prava učio je u

Požunu (Bratislava), poznavao je niz stranih jezika. Prva 

"teatralna predstavlenija" priredio je u Pešti, Baji i Segedinu 

između 1813. i 1815. a u Zemunu 1823. U tadašnjoj Kneževini 

Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti i u Kragujevcu 

i Beogradu je, kao "knjaževsko-serbskog teatra direktor", 

osnovao 1834. i 1836. prve pozorišne trupe. Bio je protivnik 

jezičke reforme Vuka Karadžića kao i gotovo svi učeni Srbi 

Vukovog vremena. Napisao je "Putešestvije po Serbiji", 

"Zemljeopisanije", "Početak opisanija srbski manastira" kao 

i 21 dramsko delo, uključujući "Kreštalicu", "Fernanda i 

Jariku" i "Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele". Autor je 

i jedne Francuske gramatike.

        1894 - Umro je ruski kompozitor i pijanista Anton

Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu,

jedan od najvećih pijanista 19. veka. Komponovao je opere,

klavirske kompozicije, solo pesme.

        1910 - U Meksiku je izbila revolucija, na poziv Fransiska

Madere, protiv vlade Porfirija Dijaza, u kojoj je tokom narednih

deset godina život izgubilo čak milion ljudi.

        1910 - Umro je ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, 

jedan od najvećih književnika u istoriji. Prva dela je napisao na

Kavkazu, gde se kao dobrovoljac borio protiv Turaka. Posle Krimskog

rata, u kojem je bio oficir, povukao se na porodično imanje u Jasnu

Poljanu. Opisivao je teško društveno stanje u Rusiji. Ruska crkva 

ga je ekskomunicirala. Umro je odbivši da se izmiri s Crkvom. 

Dela: romani "Rat i mir", "Vaskrsenje", "Ana Karenjina", pripovetke 

"Sevastopoljske priče", "Kozaci", "Otac Sergije", "Krojcerova sonata", 

"Hadži-Murat", "Narodne priče", drame "Živi leš", "Carstvo mraka", 

"Svetlost u tami svetli", studije "Šta je umetnost", "Moja ispovest", 

"U čemu je moja vera", "Ne mogu da ćutim!", "Pa šta da radimo?", 

memoarsko delo "Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost".

        1914 - Na Vrače brdu nedaleko do Lazarevca u Prvom

svetskom ratu, u Kolubarskoj bici, poginuo je kao rezervni oficir

Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Iako 

je bio protivnik oslobodilačke politike Srbije u Staroj Srbiji 

(Kosovo i Metohija) i Južnoj Srbiji (danas Makedonija) ipak se 

borio u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do pogibije 1914. 

Predvodio je marta 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima 

kralja Aleksandra Obrenovića i potom je pobegao u Austriju. Po 

povratku, posle majskog prevrata 1903, uređivao je "Narodne 

novine". Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar Srpske 

Socijaldemokratske partije postao je 1908, a teorijski časopis

"Borba" pokrenuo je 1910. Objavio je oko 600 radova u domaćim 

i stranim listovima. Dela: "Zakonsko osiguranje radnika", "Srbija 

i Arbanija", "Zakon o radnjama i socijalna demokratija", "U izbornu 

borbu!", "Za socijalnu politiku", "Socijal-demokratski agitator", 

"Porezi: jedna žalosna glava u politici srpske buržoazije", 

"Jedinstvo pokreta".

        1919 - U Berlinu je ilegalno počeo Prvi međunarodni

kongres omladinskih organizacija 13 zemalja na kojem je osnovana

Komunistička omladinska internacionala.

        1925 - Rođen je američki političar Robert Frensis

Kenedi, koji je postao ministar pravde kada je njegov stariji brat

Džon izabran za predsednika SAD. Ubijen je u Los Anđelesu 1968. u

toku predsedničke kampanje, nepunih pet godina pošto je, takođe u

atentatu, ubijen njegov brat. Od 1951. radio je u kriminalističkom

uredu Ministarstva pravde, a 1954. postao je član Stalnog senatskog

istražnog potkomiteta. Od 1961. do 1964. bio je ministar pravde,

posle čega je u državi Njujork izabran za senatora.

        1925 - Rođena je ruska balerina Maja Mihajlovna

Pliseckaja, koja je spojila tradicionalnu rusku koreografsku školu

s modernim tokovima ruskog baleta. Kao dugogodišnja primabalerina

Boljšoj teatra u Moskvi, kreirala je sa izuzetnim igračkim

senzibilitetom partije klasičnog repertoara poput "Don Kihota",

"Labudove smrti", "Labudovog jezera", "Romea i Julije", "Ivana

Groznog", "Galeba", a sa suprugom, kompozitorom Rodionom

Ščedrinom, postavila je baletsku verziju Tolstojeve "Ane

Karenjine".

1942 - Umro je srpski glumac, dečji pisac, karikaturista 

i humorista Brana Cvetković, osnivač "Orfeuma" za koji je napisao

više od 80 komada i skečeva lakog žanra. Školovao se u Beogradu

i Minhenu. Bio je glumac Narodnog pozorišta, a zatim član

putujućih družina.

        1945 - U Nirnbergu je pred Međunarodnim sudom počelo

suđenje nemačkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na

kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio

agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio krivce. Posle 10

meseci, 12 njih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju,

četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a petorica su oslobođena.

        1945 - Saveznička Kontrolna komisija dozvolila je

preseljenje šest miliona Nemaca iz Poljske, Čehoslovačke i

Mađarske u Zapadnu Nemačku.

        1947 - U Londonu su se venčali princ Filip Mauntbaten i

princeza Elizabeta, koja je pet godina kasnije stupila na britanski

presto kao kraljica Elizabeta II.

        1959 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je

Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za

svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.

        1959 - U Stokholmu su Velika Britanija, Norveška,

Švedska, Danska, Austrija, Portugalija i Švajcarska potpisale

konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne

trgovine).

        1962 - Predsednik SAD Džon Kenedi ukinuo je američku

vojno-pomorsku blokadu Kube, čime je formalno okončana Kubanska

raketna kriza, tokom koje se svet našao na ivici atomskog sukoba

između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza.

        1974 - U prvom udesu putničkog aviona tipa "Boing 747",

koji se srušio posle poletanja sa aerodroma u glavnom gradu Kenije

Najrobiju, u letelici zapadnonemačke kompanije "Lufthanza" poginulo

je 59 osoba.

        1975 - Umro je Francisko Franko, dugogodišnji diktator

Španije. Rođen je u oficirskoj porodici i nastavio je porodičnu

tradiciju. Pokazao se kao retko vešt oficir tokom rata (gušenja

pobune) u Španskom Maroku. Godine 1926. postao je general,

najmlađi u istoriji Španije. Bio je izrazito monarhistički i

rimokatolički orjentisan i kada je uvedena republikanska vlada koja

je imala i prokomunističke sklonosti stavio se na čelo pobune s

ciljem obnove monarhije. Posle trogodišnjeg građanskog rata 1939.

slomio je otpor demokratski izabranog republikanskog poretka i

uspostavio režim koji je trajao do njegove smrti 1975. Kralj Huan 

Karlos Burbonski, iako ga je Franko odabrao i pripremao, uveo je 

u Španiji demokratski sistem.

        1979 - Oko 300 naoružanih šiitskih pobunjenika upalo je 

u veliku džamiju u Meki, odakle ih je uz veliko krvoproliće 4.

decembra 1979. isterala saudijska armija.

        1980 - U Kini je počelo suđenje "četvoročlanoj bandi"

koju je predvodila Đang Ćing, udovica predsednika Mao Cedunga, pod

optužbom za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije od 1966. do

1976.

        1981 - Ruski velemajstor Anatolij Karpov zadržao je titulu

prvaka sveta u šahu, pobedom u meču u Italiji nad bivšim

zemljakom velemajstorom Viktorom Korčnojem.

        1992 - U požaru je gotovo uništen Vindzorski zamak,

kraljevski dvorac, po kom je vladajuća britanska dinastija uzela

ime u vreme sukoba sa Nemačkom 1914. zbog tada nepopularnog

nemačkog porekla. Palata u Vindzoru je jedna od najvećih

znamenitosti Britanije.

        1995 - Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat

levice Aleksandar Kvašnjevski pobedio je dotadašnjeg šefa

države Leha Valensu.

        1998 - U Sankt Peterburgu u atentatu je ubijena Galina

Starovojtova, jedan od lidera liberalnih deputata u Dumi (donji

dom ruske skupštine).

        1999 - Kina je lansirala svoj prvi vasionski brod bez

ljudske posade.

        2003 - U dve eksplozije koje su islamski teroristi

podmetnuli u centru Istanbula, ispred britanskog konzulata i

predstavništva britanske banke "HSBC", poginulo je 27 lica,

uključujući britanskog konzula. Odgovornost su zajednički

preuzele Al kaida i turska militantna grupa "Islamski front

boraca Velikog Istoka".

        2006 - Umro je američki režiser Robert Altman, autor

popularnih filmova kao što su "Meš", "Nešvil", "Igrač",

"Kratki rezovi", "Gosford park", "Kanzas siti". Izgradio je

karijeru protiveći se Holivudu i uopšte konvencijama američke

filmske industrije. Bio je žestoki kritičar savremenog društva.

Pet puta je nominovan za Oskara, ali ga je dobio tek 2006. kada

mu je uručen za životno delo.

        2007 - Preminuo je srpski glumac Slavko Simić.

Debitovao je 1953. na sceni novosadskog SNP-a, kada ga je

zapazio Velibor Gligorić, tadašnji upravnik JDP-a. Pored glume,

bavio se i pisanjem o velikim glumcima Dobrici Milutinoviću i

Zorici Šumadinac, objavio je i svoje razgovore sa Ivom Andrićem

kao i portrete šest upravnika JDP-a. Bio je predsednik Saveza

dramskih umetnika Srbije od 1968. do 1973. Dobitnik je Vukove

nagrade. Filmovi: "Pod istim nebom", "Bekstva", "Višnja na

Tašmajdanu", "Hitler iz našeg sokaka", "Hajdučka vremena",

"Paviljon", "Tri letnja dana", serija "Više od igre".

 

2015 - Islamski teroristi zaposeli su hotel "Radison blu" u 

Bamaku, Mali, uzevši 170 lica kao taoce, 140 gostiju i 30 zaposlenih. 

Poginule su 22 osobe, među njima i dva napadača, a sedam lica je 

povređeno, uključujući dva pripadnika policije Malija. 

2018 - U Dubaiju, na zasedanju Generalne skupštine Interpola, 

odbijen je prijem takozvanog Kosova u Interpol. Bila je to četvrta 

aplikacija Prištine za članstvo u toj međunarodnoj policijskoj 

organizaciji.

2020 - Preminuo je Irinej, patrijarh srpski. Na čelo SPC došao 

je 2010, kao 45 poglavar srpske crkve, sa tradicionalnim zvanjem Arhiepiskop 

pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski. Rođen je 1930, 

u Vidovi kod Čačka. Po okončanju gimnazije pohađao je Bogosloviju u 

Prizrenu. Zamonašio se 1959 u Rakovici. Bio je upravnik monaške skole u 

Ostrogu, kao i profešor i rektor Bogoslovije Prizren. Postdiplomske studije 

završio je u Atini. Godine 1974, postao je episkop, a naredne godine vladika 

niški, gde se nalazio do 2010, kada je postao patrijarh.