Dogodilo se na današnji dan
Danas je četvrtak, 31. oktobar, 2024.
1517 - Nemački monah, teolog, crkveni reformator Martin
Luter istakao je na vratima katedrale u Vitenbergu 95 teza -
kritičkih zapažanja na temu stanja unutar rimokatoličke crkve.
Tim događajem započela je u nemačkim zemljama protestanska verska
reformacija.
1517 - Umro je italijanski slikar Fra Bartolomeo, jedan od
poslednjih firentinskih renesansnih majstora, preteča baroka. Bio
je spretan eklektik i najviše je slikao religiozne teme, pri čemu
su ga posebno zanimali problemi kompozicije. Privremeno je napustio
slikarstvo, otišavši 1500. u dominikanski manastir, ali ga je
četiri godine kasnije Rafael ubedio da nastavi da slika.
1632 - Rođen je holandski slikar Jan Vermer. Njegove
kompozicije odlikuju harmoničnost, preciznost, blistav kolorit i
svetlost. Autor je svega četrdesetak slika. Dela: "Žena s pismom",
"Devojka s đerdanom", "U ateljeu", "Mlekarka", "Čas muzike",
"Devojka s turbanom", "Pogled na Delft", "Uličica u Delftu".
1760 - Rođen je japanski slikar Kacušika Hokusaj, glavni
predstavnik realizma u japanskom slikarstvu. Slikao je scene iz
svakodnevnog života i predele, uključujući čuveni ciklus
"Trideset pogleda na Fudžijamu".
1795 - Rođen je engleski pisac Džon Kits, jedan od
najvećih pesnika engleske književnosti, čije stihove odlikuju
izuzetna melodičnost i sažet a izražajan pesnički jezik. Bio je
nadahnut antičkom kulturom. Njegovi soneti, spev "Endimion", pesme
"Oda slavuju", "Oda grčkoj urni", "Oda jeseni" smatraju se
vrhunskim poetskim delima napisanim na engleskom jeziku. Njegova
"Pisma" su važan prilog razvitku teorije estetike.
1851 - Umro je Petar II Petrović Njegoš, mitropolit
Srpske crkve i književnik. Školovao se neformalno u Cetinjskom
manastiru i u Topli kod Herceg Novog, a učitelj mu je bio i Sima
Milutinović Sarajlija koji ga je uputio u istoriju, filozofiju i
književnost. Reformisao je u određenoj meri njegovu zemlju,
ustanovio je neku vrstu izvršne vlasti i senat, sudove, poreze,
ipak većim delom, Crna Gora je i tada i kasnije živela od pomoći
Rusije. Podigao je prvu osnovnu školu, a 1834. osnovao je
štampariju. Podržavao je oslobođenje i ujedinjenje srpskog
naroda. Najpoznatije njegovo delo "Gorski vijenac", dramski spev,
sa epskom pozadinom, posvećeno je Karađorđu "ocu Srbije".
Ostala dela: filozofski ep "Luča mikrokozma", spev "Lažni car
Šćepan Mali", misaone i lirske pesme.
1871 - Na osnovu ustava iz 1869. donet je prvi Zakon o
poroti u Srbiji, a stupio je na snagu 1. januara 1872.
1887 - Rođen je kineski generalisimus Čang Kaj Šek,
lider nacionalističke Kine. Vladao je najpre Kinom, potom samo
Tajvanom na koji je s pristalicama pobegao kada su vlast u Pekingu
preuzeli komunisti. Posle smrti vođe Kuomintanga i predsednika Kine
Sun Jat Sena 1925. izvršio je vojni udar u Kantonu u martu 1926.
i započeo borbu protiv levog krila Kuomintanga i Komunističke
partije Kine. Uprkos ogromne materijalne pomoći SAD, njegov režim
krahirao je u pokušaju da uguši revoluciju koju je predvodio lider
komunista Mao Cedung. U februaru 1950. sa ostatkom trupa prešao je
na ostrvo Formoza (Tajvan) gde je uspostavio tzv. Republiku Kinu,
čiji je predsednik bio do smrti 1975.
1892 - Rođen je ruski velemajstor Aleksandar
Aleksandrovič Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha i jedini
koji je umro kao svetski prvak. Pobedio je 1920. na prvom šahovskom
prvenstvu Sovjetskog Saveza, a šampion sveta je postao 1927.
pobedivši u meču sa 6:3, uz 25 remija, kubanskog velemajstora
Hosea Raula Kapablanku. Titulu je odbranio u mečevima protiv
zemljaka Jefima Bogoljubova 1929. i 1934. kojeg je savladao sa
15,5:9,5 i 15,5:10,5, a holandski velemajstor Maks Eve ga je 1935.
pobedio sa 9:8, uz 13 remija. Zvanje svetskog prvaka povratio je
pobedivši Evea u revanšu 1937. sa 10:4, uz 11 remija, i držao
ga do smrti 1946.
1912 - Rođen je Oli Džonston, tvorac Bambija, jedan od
najvećih animatora svih vremena i pripadnik legendarne prve
generacije crtača kompanije "Volt Dizni". Učestvovao je u
animaciji i realizaciji klasika crtanog filma kao što su "Snežana
i sedam patuljaka", "Pinokio", "Pepeljuga", "Uspavana lepotica",
"Sto i jedan dalmatinac", "Alisa u zemlji čuda", "Knjiga o
džungli".
1918 - Poražena Austrougarska predala je novoproglašenoj
državi SHS u Puli sve brodove i opremu i utvrđenja u Kotoru,
Šibeniku, Rijeci, Puli i Trstu. Nova država dobila je 300 plovila,
uključujući 12 bojnih brodova, 11 krstarica, 56 torpiljerki i
18 razarača. Sledeće noći italijanski diverzanti potopili su bojni
brod "Viribus unitis", tada nazvan Jugoslavija, na kojem su poginuli
prvi komandant mornarice SHS admiral Janko Vuković i 350 mornara.
1918 - U atentatu je ubijen bivši mađarski predsednik
vlade grof Ištvan Tisa, nosilac politike mađarskog nacionalnog
ekskluzivizma u Austrougarskoj.
1918 - U Temišvaru je proglašena tzv. Banatska republika.
Na čelu te inicijative bio je Oto Rot, mađarski politicar, rodom
banatski Nemac. Bio je to pokušaj Mađarske da zadrži Banat i
Bačku odnosno zaustavi opredeljenje Srba i drugih žitelja
Vojvodine za prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Ulazak srpske
vojske u Banat razvejao je ovu inicijativu.
1918 - U Zrenjaninu, tada Veliki Bečkerek, osnovano
je Srpsko narodno veće, prvo na području današnje Vojvodine.
U trenutku osnivanja Srpskog narodnog veća srpska vojska nalazila
se još uvek južno od Dunava. Predsednik Veća (odbora) bio je
ugledni advokat Andrija Vasić, a potpredsednici su bili dr Slavko
Županski i Živojin Terzin. Od 1935. do 1946. Zrenjanin je po
oslobodiocu Kralju Petru I nazivan Petrovgrad.
1922 - Rođen je kambodžanski kralj Norodom Sihanuk, koji
je na presto stupio 1941, a 1954. proglasio je nezavisnost Kambodže
od Francuske. Do tada Kambodža je bila sastavni deo Francuske
Indokine (sa Laosom i Vijetnamom). Osnovao je stranku Sargkum koja
je 1955. i 1958. dobila izbore. Posle očeve smrti vratio se 1960.
na presto, a 1970. zbacio ga je general Lon Nol, u državnom udaru
izvedenom pod uticajem SAD. Za predsednika Kampućije, kako su
Kambodžu preimenovali "Crveni Kmeri", izabran je 1975. ali je idila
s tom maoističkom frakcijom ubrzo okončana i 1976. je napustio
zemlju. "Crveni Kmeri" su zbačeni vojnom intervencijom Vijetnama
krajem 1978. a on je 1982. postao predsednik antivijetnamske
koalicione vlade. Posle niza burnih političkih promena, 1993.
ponovo je postao kralj Kambodže, a u korist jednog od sinova
abdicirao je 2004.
1926 - Umro je američki mađioničar Hari Hudini,
najpoznatiji mađioničar 20. veka. Rođen je kao Erih Vajs u
Budimpešti 1874. a ime je promenio u čast francuskog mađioničara
Žana Ežena Robera Hudina.
1944 - Nemačka vojska je u Drugom svetskom ratu posle
gubitka Beograda, između Dunava, bosutskih šuma i reke Save
izgradila šest linija odbrane u dubini oko 100 kilometara i
formirala Sremski front. Posle krvavih borbi front je probijen 12.
aprila 1945. čime su počele završne operacije za oslobođenje
Jugoslavije.
1952 - SAD su na pacifičkim Maršalskim ostrvima izvele
prvu probu hidrogenske bombe.
1961 - Telo sovjetskog lidera Staljina sklonjeno je iz
mauzoleja na Crvenom trgu i sahranjeno uz zidine Kremlja.
1972 - Umrla je srpska slikarka Beta Vukanović. Rođena je
u Bambergu u Nemačkoj. Tokom studija slikarstva u Minhenu upoznala
je budućeg supruga Ristu Vukanovića, takođe slikara. S njim je
1898. došla u Beograd kojem je ostala privržena do kraja života i
s velikom predanošću je učestvovala u umetničkom životu Srbije.
Zaslugom tog umetničkog para Beograd je dobio Umetničku školu,
koja je nastavljala tradicije Slikarsko-crtačke škole Cirila
Kutljika. Beta je jedan je od osnivača "Lade" i "Cvijete Zuzorić"
- društava srpskih umetnika, slikara i vajara i začetnik za ono
doba relativno smele karikature. Isprva je slikala u maniru
impresionista, ali se kasnije približila čvršćoj realističkoj
formi.
1984 - Indijskog predsednika vlade Indiru Gandi su ispred
rezidencije u Nju Delhiju ubili Siki-ekstremisti, pripadnici lične
garde. Studirala je na Oksfordu i u Indiji, ali je glavna politička
i životna iskustva stekla uz oca, prvog predsednika vlade Indije
i jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, Džavaharlala Nehrua.
Postala je 1955. član Izvršnog komiteta vladajuće Kongresne
stranke, za predsednika stranke je izabrana 1959. a u vladu je
ušla posle očeve smrti 1964. kao ministar informacija. Na
funkciji predsednika vlade bila je, uz trogodišnji prekid, od
1966. do kraja života.
1991 - Na prvim višepartijskim izborima u Zambiji, lidera
borbe za nezavisnost i prvog predsednika Keneta Kaundu je pobedio
Frederik Čiluba.
1993 - Umro je italijanski filmski režiser i scenarista
Federiko Felini, jedan od najvećih filmskih stvaralaca 20. veka.
Bio je istaknuti predstavnik neorealističkog filmskog pokreta, ali
je ubrzo razvio sopstveni prepoznatljiv stil, stvarajući filmove
specifičnog šarma. Filmovi: "Svetla varijetea", "Dangube", "Ulica"
(Oskar), "Probisvet", "Kabrijine noći" (Oskar), "Sladak život"
(prva nagrada u Kanu), "Osam i po" (Oskar), "Đulijeta i duhovi"
(Zlatni globus), "Klovnovi", "Satirikon", "Amarkord", "Kazanova",
"Grad žena", "Brod plovi", "Džindžer i Fred".
1996 - Umro je francuski filmski režiser Marsel Karne,
Izraziti predstavnik "crnog realizma". Filmovi: "Obala u magli",
"Hotel Sever", "Dan se rađa", "Večernji gosti", "Deca raja",
"Varalice", "Tereza Raken".
1996 - Brazilski putnički avion tipa "Foker-100" srušio
se u blizini Sao Paola odmah posle poletanja. Poginulo je 96 osoba
u letelici i još pet na tlu.
1999 - Teroristi takozvane OVK su pokušali da ubiju
predsednika Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća Kosova
i Metohije Momčila Trajkovića, pucajući kroz vrata njegovog
stana u centru Prištine.
1999 - Tokom 113. fudbalskog derbija "Partizana" i "Crvene
zvezde" od svetleće rakete poginuo je učenik Aleksandar Radović.
Bio je to prvi slučaj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u SRJ.
2001 - Umrla je najbolja francuska smučarka Režin
Kavanjo, pobednica osam trka u Svetskom kupu, dva dana posle pada
na skijaškoj stazi u Austriji.
2002 - U zemljotresu u Italiji poginulo je 30 ljudi,
uključujući 26 đaka u srušenoj osnovnoj školi u mestu San
Đulijano di Pulja.
2006 - Umro je Piter Bota, južnoafrički predsednik iz
vremena aparthejda. Bota se povukao 1989. godine, a novi predsednik
De Klerk je odbacio zakone na kojima se zasnivao Aparthejd. Poricao
je da je znao za stradanja ljudi tokom njegovog predsedničkog
mandata. Odbio je da se pojavi pred Komisijom za istinu i pomirenje,
koju je imenovala nova vlada. U konačnom izveštaju komisija je
2003. konstatovala da je Bota odgovoran za progone i ubistava
izvršenih poslednjih 10 godina njegove vlasti.
2008 - Asocijacija evropskih liberalnih i demokratskih
partija (ELDR) usvojila je, na kongresu u Stokholmu, Rezoluciju
kojom su vlada i skupština Holandije pozvani da preispitaju stav
prema saradnji Srbije s Haškim tribunalom kao i da razmotre
ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog
trgovinskog sporazuma sa Srbijom.
2012 - Okončan je uragan Sendi koji je protutnjao istočnom
obalom SAD i Kanade kao i Karibima i odneo najmanje 148 života. Razorni
uragan koji je trajao od 22. do 30. oktobra, zahvatio je područje
prečnika 1.600 kilometara. Proizveo je materijalnu stetu visine do
68 milijardi dolara. Bio je to najrazorniji uragan poslednjih decenija
u toj oblasti.
2014 - Suborbitalna letelica "Spejs šip 2" milijardera
Ričarda Brensona eksplodirala je tokom probnog leta u pustinji Mohave
u južnoj Kaliforniji. Jedna osoba je poginula. Brensonova kompanija
"Virdžn galaktik" nastoji da razvije novu granu turizma. Više od 800
ljudi uplatilo je let svemirskim brodom na visini od oko 45.000
metara.
2015 - Avion "Erbas A321-231", ruske aviokompanije
Metrodžet (prethodno Kolavija), koji se kretao od Šarm el-Šeika
ka Sankt Peterburgu srušio se u Severnom Sinaju, pri čemu su stradale
224 osobe, putnici i članovi posade.
2017 - Osam osoba izgubilo je život a 12 je povređeno
prilikom napada islamskog ekstremiste na Menhetnu, Njujork. Sajful
Saipov za volanom "pik-apa" uleteo je na biciklističku stazu, nedaleko
od nekadašnje lokacije Svetskog trgovinskog centra, pokosivši pritom
bicikliste i prolaznike, da bi potom udario u školski autobus.
2020 - Umro je škotski filmski glumac Šon Koneri, koji se
proslavio seždesetih 20. veka, glumeći u vreme hladnog rata britanskog
tajnog agenta Džejmsa Bonda, lik iz priča engleskog autora Jana Fleminga.
Pisac koji je i sam bio obaveštajni agent je lik Džejmsa Bonda ustrojio
po uzoru na obaveštajca srpskog porekla Duška Popova. Koneri je agenta
007 igrao u ukupno sedam filmova. Oskara je dobio za ulogu policajca u
filmu "Nesalomivi" 1987. Magazin People 1989. proglasio ga je za
"najseksepilnijeg živog muškarca". Godine 2000. britanska kraljica
Elizabeta II dodelila mu je zvanje viteza. Povukao se iz sveta filma 2003.
nakon "Lige izvanrednih džentlmena". Politički, bio je veliki zagovornik
osamostaljenja Škotske. Filmovi: "Dr No", "Goldfinger", "Operacija grom",
"Iz Rusije, s ljubavlju", "Dijamanti su večni", "Zaverenici", "Brdo
izgubljenih", "Zardoz", "Nesalomivi", "Ime Ruže", "Nikad ne reci nikad",
"Pravedni cilj", "Marni", "Lov na Crveni oktobar", "Indijana Džouns
i poslednji krstaški pohod".
Коментари
Постави коментар