Užasna istina: Država Srbija se ne raspada jer država Srbija ne postoji

 A što je zaštitnik građana juče uputio dopise na adresu šest institucija koje bi trebalo da brinu o devojčici (8) koju je, prema početnim podacima iz istrage, otac Uroš Pašajlić iz Beograda godinama držao kao roba? Zašto zaštitnik građana učestvuje u kolektivnoj obmani građana da postoji država Srbija?

Jer ne postoji. Država Srbija ne postoji, radi se o ne naročito vešto smišljenoj simulaciji u kojoj postoje kulise za različite državne organe, u kojima zaista rade neki ljudi, ali u uslovima koji nisu primereni normalnim ljudima i često sa ciljevima koji su lični i stranački a ne opšti. Uostalom, ovde je država u ogromnoj većini slučajeva izvor prihoda za armiju stranačkih aktivista i pojedinaca potplaćenih sinekurama, a ne servis građana što bi morala biti.

Da je zaista tako, potvrđuje nedavno objavljena priča BIRN, u kojoj se jasno pokazuje da su milioni dinara iz državnog budžeta podeljeni fantomskim NVO za navodnu promociju porodice. Dakle, država je ukrala novac iz mog i vašeg džepa. Flagrantno.

Da je zaista tako, potvrđuje to što se dvojici predsednikovih kumova – jednom po imenu Petrović drugom po imenu Panić – za sada žmuri na oba oka na njihovo kršenje Zakona o saobraćaju i Krivičnog zakona. Prvom je nekako zagubljena prijava za nasilničku vožnju u kojoj je povredio dve žene i slupao im kola; drugi se vrhunski sprdao sa MUP i vidno neuračunljiv vozio prekomernom brzinom po Dorćolu, pa mu je policija uhapsila kola, a njega ne.

Da je zaista tako, potvrđuje i to što već nedeljama ne vidimo razrešenje slučaja dve tužiteljke koje su upozorile na zloupotrebu službenog položaja u Višem tužilaštvu u Beogradu nakon čega su dobile prekomandu, odnosno smenu. U međuvremenu, DVT razmatra slučaj, odnosno čeka da mu se kaže šta radi (da se ne lažemo).

Da je zaista tako, potvrđuje i način na koji smo svi predali u ruke jednog čoveka kompletan pregovarački proces o statusu dela teritorije zbog čega o tome maltene ne znamo ništa osim da smo prihvatili neki sporazum. Ko ga je, pod kojim uslovima i sa kojim ovlašćenjima prihvatio ne znamo, ne zanima nas, šta ima koga da bude briga itd.

Na kraju i na početku, da je zaista tako potvrđuje i to što dete sa početka ove priče niko nije primetio pre prijave za porodično nasilje koje je podnela vinovnikova partnerka, a i tada sekundarno.

Zato bi bilo pogrešno reći da država Srbija ne radi ili je u kvaru i slično. Država Srbija zapravo ne postoji.