Putinova odluka dana: Izlazak iz START-a i nuklearno oružje u pripravnosti

 Predsednik Rusije Vladimir Putin je u obraćanju Federalnoj skupštini najavo da Moskva od danas, 21. februara, suspenduje učešće u Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja (START). Novinarka N1 Aleksandra Godfroa kazala je da je ovo jako bitna informacija jer je to jedan od poslednjih nuklearnih sporazuma između SAD i Rusije, koji ograničava nuklearno naoružanje koje poseduju.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u obraćanju Federalnoj skupštini najavo da Moskva od danas, 21. februara, suspenduje učešće u Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja (START). Novinarka N1 Aleksandra Godfroa kazala je da je ovo jako bitna informacija jer je to jedan od poslednjih nuklearnih sporazuma između SAD i Rusije, koji ograničava nuklearno naoružanje koje poseduju.

„Prvi“ START je potpisan 1991. godine, a potom ga je zamenio NEW START (Novi START). Taj sporazum je bivši američki predsednik Donald Trmap odugovlačio da obnovi, a Godfroa objašnjava da je to možda jedan od uzroka osećaja u Rusiji da su ugroženi.

Kada je Džo Bajden izabran sporazum je obnovljen u poslednjem trenutku

„Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja jedna je od poslednjih veza između Vašingtona i Moskve, i jedna od najbitnijih, koja donekle sprečava, ograničava i otežava upotrebu nuklearnog naoružanja“, istakla je novinarka N1.

Ona je ukazala to da se kroz Putinov govor proteže da su svi drugi nešto krivi i prvi započeli.

„Putin je izgovorio da on ima informaciju da se Vašington sprema da izvrši testiranje nuklearnog naoružanja i dao je ukaz odgovarajućoj ruskoj agenciji da se i oni pripreme da ako SAD testira, da to urade i oni. Naredio je da strateški raketni sistemi budu u pripravnosti“, kazala je Godfora.

<

div>

Govoreći o Putinovom obraćanju, ona je kazala da u njemu nema naznaka o prekidu neprijateljstava u Ukrajini.

Šta je START

Pregovori o smanjenju strateškog naoružanja su bili niz pregovora između diplomatskih predstavnika SAD i Sovjetskog Saveza, a cilj je bio postizanje sporazuma o smanjenju nuklearnog naoružanja ovih supersila. Prva dva kruga pregovora održana su 1982/83. i 1985—1991. Njihov rezultat je bio sporazum koji su potpisali Mihail Gorbačov i Džordž Buš.

SSSR se obavezao da smanji broj nuklearnih bojevih glava sa 11.000 na 8.000 a SAD sa 12.000 na 10.000. Posle raspada Sovjetskog Saveza postignut je dodatni sporazum prema kome su bivše članice SSSR, osim Rusije, bile dužne da unište nuklearne arsenale koji su se zatekli na njihovoj teritoriji ili da ga predaju Rusiji.

Vašington i Moskva su 3. januara 1993. zaključili sporazum o sveobuhvatnoj kontroli nuklearnog naoružanja – START II, mada ovaj sporazum nikada nije stupio na snagu. START II je zahtevao deaktiviranje svih interkontinentalnih raketa sa više bojevih glava. Osim toga, SAD i Rusija su dogovorile do 2003. godine smanjenje strateških nuklearnih bojevih glava na maksimalno 3.000 do 3.500 po državi.

Kako je ostao interes za nuklearnim razoružanjem, usledio je Moskovski sporazum iz 2002. kojim se ograničio broj nuklearnih bojevih glava na obe strane: od 1.700 do 2.200. N kraju je zaključen sporazum Novi START, koji je stupio na snagu u februaru 2011. – i zvanično važio do danas.

Sporazum obavezuje obe zemlje da smanje svoje nuklearne bojeve glave na maksimalno 1.550 svaka, a broj nosača raketa, u koje spadaju ICBM-sistemi, rakete za podmornice i bombarderi – na 800 komada po zemlji. Svaka strana je mogla da vrši inspekcije u drugoj zemlji.

Poslednje produženje sporazuma na još pet godina potpisali su Putin i Bajden 2021. tako da ugovor važi do 2026. godine.

Novi START važi i za rat u Ukrajini

U principu, rat u Ukrajini tu ništa nije promenio. U avgustu 2022. Rusija je „privremeno“ obustavila pravo na inspekcije njenih nuklearnih arsenala zbog sankcija i zabrane preletanja ruskim avionima, koje su onemogućavale Rusiji da pošalje svoje inspektore u SAD.

Novi START je jedini preostali bilateralni sporazum o nuklearnom razoružanju između SAD i Rusije. Predsednik Donald Tramp istupio je 2019. iz dela sporazuma o Zabrani korišćenja kopnenih raketa srednjeg dometa i 2020. raskinuo „Sporazum o otvorenom nebu“, koji je dozvoljavao međusobne izviđačke letove kao meru izgradnje poverenja.