Reagovanje „Rio Tinta“

 Kompnija "Rio Tinto" reagovala je na navode u članku „Matković: U EP nam rekli da je rudnik Rio Tinta korporativni pritisak na EU da stane iza projekta“ koji je portal Nova.rs objavio 18. oktobra 2024. godine.

Reagovanje Kompanije Rio Tinto:

Kompanija Rio Tinto izričito demantuje izjavu saradnika Instituta ekonomskih nauka Aleksandra Matkovića u kojoj on navodi da mu je navodno iz kompanije Rio Tinto saopšteno da „njihovo ekonomsko modeliranje nije sigurno“. Kompanija Rio Tinto poziva Matkovića da javnosti ili predstavi dokaze za ovu svoju tvrdnju ili da, ako takve dokaze nema, svoju izjavu javno povuče. Kompanija posebno naglašava da Matković nema pravo da javno govori u ime kompanije Rio Tinto i da iznosi stavove koje javnosti predstavlja kao stavove kompanije pozivajući se na, navodne, neimenovane izvore unutar kompanije.

Matković potpuno neosnovano pokušava da kreira kontroverzu u javnosti navodeći i da je „pokušao da stupi u kontakt sa Ergo grupom, koja je radila ekonomsko modeliranje za Rio

Tinto“ i da su mu oni, navodno „rekli da su kalkulacije oko potražnje litijuma radili i drugi ljudi, dakle nisu čak ni oni sami to radili“. Kompanija Rio Tinto angažovala je renomiranu

Ergo Strategy Group za izradu studije Procena ekonomskog uticaja Projekta litijuma i borata „Jadar“, koja je javno dostupna od septembra 2023. kada je i objavljena.

Kompanija Rio Tinto nikada nije angažovala Ergo grupu da uradi „kalkulacije oko potražnje litijuma“, kako to neosnovano navodi Matković. Kompanija Rio Tinto izričito demantuje navode Matkovića da „kompanija Rio Tinto finansira Dundee“.

Kompanija Rio Tinto prinuđena je da konstatuje da Matković netačno čak navodi i autore ekonomske analize koju je, kako je izjavio, predstavio u Evropskom parlamentu, navodeći

kao autora osobu koja nije javno potpisana kao autor te analize.

U članku se neosnovano navodi da je Matković bio u poziciji da se „obrati Evropskom parlamentu“, iako je jasno iz članka da je reč o manjem sastanku u okviru Evropskog parlamenta kome je prisustvovalo dva evroposlanika od ukupno 720 koliko ih ima u aktuelnom sazivu Evropskog parlamenta. Matković neosnovano insinuira da je reč o zvaničnim stavovima Evropskog parlamenta, na osnovu čega se može zaključiti da je u pitanju pokušaj zloupotrebe ove važne evropske institucije od strane Matkovića, budući da je iz svega navedenog jasno da stavovi koje Matković neovlašćeno plasira u javnost nisu zvanični stavovi Evropskog parlamenta.

Evropski parlament usvojio je 12. decembra 2023. godine ogromnom većinom Zakon o kritičnim sirovinama koji je stupio na snagu 18. marta 2024. godine. Ovaj Zakon predstavlja zvaničnu politiku EU kada je u pitanju obezbeđivanje ključnih sirovina za potrebe sprovođenja Evropskog zelenog dogovora, u čijoj osnovi su kritične sirovine, pre svega litijum. Osim što negira zvaničnu EU politiku u ovom segmentu, Matković najavljuje i kadriranje na nivou čitave EU, navodeći da „EU planira da promeni i ljude koji pišu izveštaje Evropskog parlamenta o evrointegracijama Srbije“.

Matković u članku iznosi na vrlo spekulativan način i brojne druge navode. Tako, između ostalog, navodi i da su „recimo BMW i Tojota odustali od elektrifikacije vozila zbog hidrogenskih odnosno motora na vodonik i u principu sve to će uticati na pad potražnje za litijum“. Suprotno ovim navodima, kompanija BMW, je na primer, u junu ove godine javno

saopštila da je investirala 15 miliona dolara u razvoj litijumskog projekta Wolfsberg, u Austriji, za budući otkup litijum-hidroksida pogodnog za proizvodnju baterija.

U pitanju je rudnik litijuma koji se razvija u austrijskim Alpima, u zoni koja pripada zaštićenom području „Natura 2000“. Ista kompanija javno je saopštila da je fokusirana na razvoj

takozvanih solid state baterija koje sadrže anode od čistog litijuma.

Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.