Da se nikada ne zaborave: Miodrag Petrović Čkalja

 Miodrag Petrović Čkalja, rođen je 1. aprila, 1924. godine, u Kruševcu.

Čkalja je bio četvrto dete Čedomira i Hristine – Tine Petrović. Njegova porodica živela je u Balšićevoj ulici u rodnom Kruševcu. Završio je gimnaziju u svom rodnom gradu, gde je i započeo svoju glumačku karijeru, pridruživši se dramskoj sekciji.

Tokom Drugog svetskog rata, bio je deo Kulturo-prosvetne ekipe 47. divizije NOVJ vojnoj jedinici formiranoj 1. oktobra 1944. Nakon rata i demobilizacije, upisuje studije veterinarske medicine na Univerzitetu u Beogradu. Ipak, njegova strast prema glumi prevladava i nastavlja se baviti glumom u KUD “Ivo Lola Ribar”.

Godine 1946. postao je član Dramskog studija Radio Beograda, gde je započela njegova popularnost kroz učešće u emisiji “Veselo veče”. Od 1951. do 1977. godine, bio je član Humorističkog pozorišta u Beogradu. Igrao je i u prvoj seriji Televizije Beograd – “Servisna stanica”, od 1959. godine. U toj seriji stekao je slavu tumačeći lik kuvаra Јоrdаnа.

Čkalja  je ostvario izuzetno bogat repertoar uloga, stvarajući trenutke smeha koji su prevazilazili granice vremena i prostora. Njegove najbolje uloge zauvek će ostati urezane u sećanjima. Posebno je briljirao u TV serijama kao što su “Servisna stanica” (1959), “Ljubav na seoski način” (1970), “Kamiondžije” (1972), “Vruć vetar” (1980) i “Kamiondžije 2” (1983). Njegova pojava i izražajna komičarska igra donosili su osmehe na lica gledalaca, čineći svaki trenutak pred ekranom posebnim.

Filmovi su takođe postali platforma na kojoj je Čkalja blistao. Njegove uloge u filmovima poput “Orlovi rano lete” (1966), “Bog je umro uzalud” (1969), “Paja i Jare” (1973), “Avanture Borivoja Šurdilovića” (1980) i “Kamiondžije opet voze” (1984) pričale su priče koje su izazivale smeh, ali su istovremeno doticale srca publike.

Pored toga, u pozorištu je ostvario brojne zapažene uloge. Igrao je u predstavi “Bog je umro uzalud” (koja je kasnije adaptirana i u film) i u antologijskoj komediji “Zajednički stan” (koja je takođe kasnije snimljena kao TV verzija).

U svetu umetnosti često se dešava da se jedinstvena hemija razvije između glumačkih kolega. Takav je slučaj bio sa Miodragom Petrovićem Čkaljom i kolegom Mijom Aleksićem. Njihova saradnja bila je kao magičan spoj talenata koji su se savršeno dopunjavali, ostvarujući trenutke smeha koji će ostati večno urezani u memoriju ljubitelja humora.

Miodrag Petrović Čkalja nije samo bio glumac – bio je donosilac radosti, izvor smeha i nosilac posebnog duha koji je isijavao sa ekrana. Njegova umetnost prevazilazila je jezik i kulturu, dopirući do svih koji su imali priliku da ga gledaju i čuju. I danas, njegove uloge žive i nastavljaju da nasmejavaju nove generacije.

Neka se sećanje na Miodraga Petrovića Čkalju i dalje neguje kao dragoceni deo našeg kulturnog nasleđa. Njegova sposobnost da izmami osmeh na lica ljudi ostaje kao testament njegovom neprocenjivom doprinosu svetu umetnosti i smeha.

Pored svog ogromnog uticaja na svet umetnosti, Miodrag Petrović Čkalja nosi i priču o porodičnom životu ispunjenom ljubavlju i zajedništvom. Nakon svojih scenskih podviga, Čkalja je pronašao trajnu sreću u ljubavi i porodičnom životu.

Godine 1948. stupio je u brak sa Dragicom, koja je svoje talente delila kao spikerka na radiju. Njihova ljubav je izrasla u čvrst odnos koji je izdržao vekove. Par se skrasio u beogradskoj ulici braće Grim broj 18, gde su stvorili svoj dom. Ova adresa postala je svedok mnogih srećnih trenutaka i dragocenih uspomena.

Iz ovog braka proistekla je i nasledna struja umetnosti. Čkaljin sin, Čedomir Petrović, sledio je očeve stope i postao glumac i reditelj. Nastavljajući porodičnu tradiciju, Čedomirova kćerka, Jovana Petrović, takođe je odlučila zakoračiti na glumačku scenu.

Porodica Petrović je tako postala ne samo svedok veličanstvene karijere Miodraga Petrovića Čkalje, već i primer trajne ljubavi i podrške koja je oblikovala i inspirisala nove generacije. Ova priča potvrđuje da se prava vrednost života ogleda i u uspešnoj karijeri i u dubokim vezama koje gradimo sa svojim najmilijima.

Miodrag Petrović Čkalja, glumac čiji je humor osvojio srca mnogih, nije samo ostavio neizbrisiv trag u svetu umetnosti kroz svoje uloge, već je i nagrađen za svoje izuzetne doprinose komičarskoj umetnosti. Kroz različite nagrade i priznanja, njegov talenat i posvećenost su dobili zasluženo priznanje.

Jedno od najprestižnijih priznanja koje je Čkalja dobio je Zlatni ćuran za životno delo glumcu komičaru, najviše priznanje na poznatom pozorišnom festivalu “Dani komedije” u Jagodini, i to 2001. godine. Ova nagrada je jasno ukazala na njegovu neosporivu ulogu u svetu komedije i glume.

Godine 1991. osvojio je Nušićevu nagradu za životno delo glumcu komičaru, što je još jedan dokaz njegove značajne uloge u umetnosti smejanja. Njegov talenat i sposobnost da donese osmeh publici bili su prepoznati kao nešto vredno ovog visokog priznanja.

Osim toga, Čkalja je osvojio i Sterijinu nagradu za najbolje glumačko ostvarenje, za svoju ulogu u predstavi “Slučaj šampiona”, 1975. godine. Njegova veština prenošenja humora i karaktera na sceni bila je bez premca, što je rezultiralo i ovim cenjenim priznanjem.

Pored pozorišnih nagrada, Čkalja je dobio i specijalno priznanje za svoje posebne zasluge u razvoju filmske komedije na Filmskim susretima u Nišu, 1970. godine. Ovo priznanje potvrđuje da je njegov talenat obuhvatao i filmsku umetnost, i da je njegov doprinos humoru imao snažan uticaj na razvoj filmske industrije.

Kroz ove nagrade i priznanja, Miodrag Petrović Čkalja ostao je zauvek urezan u istoriju umetnosti i kao inspiracija budućim generacijama umetnika koji žele da dele smeh, radost i talenat sa svetom.

Iako je njegov smeh i komičarski dar osvajao mase, poslednje godine života Miodraga Petrovića Čkalje obeležila je tišina. Povukao se iz javnog života, želeći verovatno da provede svoje poslednje trenutke u miru i spokoju.

Jedno od retkih javnih angažovanja u tim godinama bilo je 2000. godine, kada se uključio u predizbornu kampanju Demokratske opozicije Srbije (DОS). Iako se povukao iz svetla reflektora, njegova podrška je i dalje bila prisutna kroz političke angažmane.

Nažalost, Čkalja nas je napustio 20. oktobra 2003. godine u Beogradu, u svojoj osamdesetoj godini života. Njegov odlazak je ostavio prazninu u svetu umetnosti i glume, ali je njegovo nasleđe i dalje živo i prisutno kroz njegove uloge koje ostaju večno.

Kao znak trajnog sećanja i poštovanja prema njegovom doprinosu umetnosti i kulturi, 9. februara 2018. godine u Beogradu je postavljena spomen-tabla u njegovu čast. Ovaj gest je jasan znak da njegov uticaj i dalje traje i da će se njegova prisutnost nastaviti osećati kroz generacije koje dolaze.

Miodrag Petrović Čkalja, glumačka ikona, ostavlja nas sa sećanjima na smeh i radost koje je doneo, ali i sa nasleđem koje je neizbrisivo obeležilo srpsku kulturu i umetnost.

Bio je komičar koji je mogao da nasmeje sve, veoma harizmatičan i duhovit, ali i veoma dubok i misaon čovek, izuzetno talentovan, beskompromisan, svoj, emotivan, osetljiv na nepravdu. Iako je bio veliki komičar, uspešno je igrao i dramske uloge u pozorištu. Nije bio školovan glumac, ali je bio jedan od najvećih!