Utisak nedelje: Pogledaj se Olja idu ti suze, Otac ubijene devojčice iz Ribnikara rasplakao sve u studiju

 Slobodan Negić, otac jedne od nastradalih devojčica u masakru 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar", večeras gostuje u "Utisku nedelje" na TV Nova jer je, kako je rekao, osetio potrebu da iznese u javnost težinu situacije" i da iskoristi priliku da govori o činjenicama, te da pokuša da zatraži pomoć javnosti i neku vrstu razumevanja.

„Da probudim empatiju između svih koji me okružuju. Ja sam želeo da dođem ovde, jako je teško, ali osetio sam jaku potrebu da iznesem u javnost težinu situacije. Želim da iskoristim priliku da kažem činjenice kao pojedinac i građanin ove zemlje i pokušam da probudim svest ljudi, koja se već sada budi o tome da su podele nešto nam ne treba i da je problem jako težak“, rekao je Negić i dodao:

„Niko nema rešenja i jako je teško živeti sa tim, ali vidim kod ljudi iskrenu želju kada me pogledaju u oči, koji su prestravljeni onim što vide i koji na ljudskom nivou reaguju na ovo, to prevazilazi uobičajene teme i dnevno političke priče. Svako ko u ovom nalazi prostor da plasira neka brzopleta mišljenja umesto onoga što se zaista dogodilo, čini samo medveđu uslugu društvu“.

On je istakao da ovo „mora biti javna stvar koja se tiče svih nas“.

„Ali ne na način stranaka ili partija, ovo je nešto što pogađa društvo na nivou samog našeg opstanka. Ne tražim ni krivca, niti upirem prstom lično u ljude. Došao sam da govorim o tome šta se događalo, kako smo mi roditelji pokušavali da reagujemo i došao sam da kažem neke stvari javno koje su teške“, rekao je Negić.

Ukazao je da je postojao „prebrz pritisak i još uvek postoji da se deca vrate u OŠ Vladislav Ribnikar na nekakav oblik redovne nastave“.

„5. maja je izdato saopštenje u ime direktorke škole, da u sredu po nekakvom planu bude nastavljen neki sled aktivnosti, da roditelji dođu sa svojom decom. To saopštenje je proizvelo reakciju roditelja koja je bila izrazito negativna, svi su još bili u traumi i šoku. Poslednje što je nekom palo na pamet dva dana posle tragedije je kako da decu vratimo u školu“, rekao je on.

„Ono što se tog dana dogodilo je da je dečak izvršio težak masakr nad svojim vršnjacima. Moja Sofija je u tom trenutku bila u WC-u posle časa fizičkog, bila je sa drugaricom koja je izašla pre nje, čula je pucanj i tada je izašla da vidi šta je sa drugaricom. Jedino mesto gde nismo mogli da je sačuvamo ni supruga ni ja je ta škola. Svi roditelji prolaze kroz to kroz šta ja prolazim i normalno je da u toj situaciji tražite nekog krivca. Ne bih ulazio u psihijatrijsku procenu izvršioca tog dela, ostavio bih to struci“, dodao je on.

„Mislim da je iznošenje istine neka vrsta moralne odgovornosti i da nema mesta izbegavanju činejnica, jer mi onda ni ovako ne razumemo šta se dogodilo“, dodao je on.

Slobodan Negić, otac devojčice ubijene u OŠ "Vladislav Ribnikar" otkrio je u "Utisku nedelje" događaj koji se, kako navodi, pre nekoliko dana desio pod okriljem ove škole. Naime, kako tvrdi Negić, doktorka Ranka Radulović koja je poslata u "Ribnikar" kako bi pomogla deci i roditeljima nakon tragedije, "decu je uvela u kabinet i tamo im puštala narodnu muziku i govorila im o tome da treba da se povežu sa duhovima i dušama svojim mrtvih prijateljica i prijatelja".

„Normalno, u takvoj situaciji tražite nekog krivca. Ne bih ulazio u procenu psihijatrijsku izvršioca tog dela, ali moram da kažem nešto što se dogodilo javno… Danas sam bio na sastanku roditelja postradale dece i predstavnika svih relevantnih institucija Republike Srbije. Mi smo dobili izveštaj od javnog tužioca, tužioca za kriminal i sekretara ministarstva zdravlja, i na jednu konstataciju ‘šta će biti sa počiniocem zločina’, video sam ljudsku reakciju da će on učiniti sve da taj počinilac dela nikada ne napusti instituciju. Ja verujem da postoji želja da se to ostvari, međutim, kada sam postavio pitanje ko je doktorka Ranka Radulović, niko od prisutnih nije znao o kome se radi“, počeo je priču Negić.

On je zatim objasnio da je „doktorka Ranka Radulović zaposlena na neuropsihijatrijskom odeljenju KBC i poslata od strane ministarstva zdravlja, kao neko ko treba da pomogne u toj situaciji deci i nama roditeljima“.

„Radulović je 5. maja, unutar škole ‘Vranislav Ribnikar’ videla na hodniku decu, koja su došla da uzmu neke stvari iz škole, i sasvim slučajno je među decom bila i jedna od ćerkinih najboljih prijateljica… Radulović je pod okriljem te škole, uz znanje direktorke te škole, decu uvela u kabinet i tamo im puštala narodnu muziku i navodila ih i govorila im o tome da treba da se povežu sa duhovima i dušama svojim mrtvih prijateljica i prijatelja. Takođe, nastao je tajac kada sam danas to izneo na toj sednici“, navodi Radulović.

Gost „Utiska nedelje“ je rekao i da ove informacije iznosi u javnost pod punom moralnom odgovornošću i da je spreman da to odbrani na sudu, kao i da je dobio saglasnost majke jedne od dece koja su učestvovala u „mračnoj psihoterapijskoj seansi koju je sprovela Ranka Radulović“.

„Ne postoji niko kome je jasno kako se to dogodilo. Ja ću lično kao građanin ove zemlje uraditi sve što mi je u pravnoj moći da ta doktorka nikada više ne radi taj posao. To je bilo bez ikakvog znanja roditelja, devojčica koja je došla kući je bila uplakana i nije ni čudo što je bila uplakana u toj traumi od dana kad se to dogodilo“, smatra Negić.

On je zatim istakao da „doktorka Radulović ima firmu koja naplaćuje kurseve za obuku muzikoterapeuta“ i da ta ista doktorka na svojim javnim profilima na društvenim „danima apeluje na državu da se u svim predškolskim i školskim ustanovama otvori muziko-psihoterapijska radionica i da se zapošljavaju muzikoterapeuti, kao i da njena firma postane državna institucija“.

"Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija tome mudro naučila, a mudrost tog deteta me naučila da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju", rekao je na kraju "Utiska nedelje" Slobodan Negić, otac jedne od nastradalih devojčica u masakru 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar" rasplakavši voditeljku i goste  emisije.

Nadovezujući se na reči jedne majke koja se uključila u emisiju rekavši da među ljudima nema empatije, Negić se sa tim nije složio.

„Ja sam danas (na sastanku Saveta roditelja) u očima ljudi video iskren strah za sve nas. Kada sam bio na sahrani svoje kćerke, prilazilo mi je puno ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su. I vidim da tim ljudima nije lako da mi izjave saučešće, ni meni da ga primim, dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči te ljude i da se svakome, gledajući u oči zahvalim i blago naklonim. Onda su i ti ljudi počeli da se osećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo od ranije…“, ispričao je Negić.

Igor Jurić, osnivač Fondacije "Tijana Jurić", kritikovao je narodne poslanike u Skupštini Srbije zbog njihovog ponašanja na sednici koja je bila zakazana nakon dve masovne pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i selima kod Smedereva, a na kojoj se razmatrao Izveštaj o bezbednosti koji je podnela Vlada Srbije.

„Kada se sve desilo, jako sam čekao da vidim kakve će biti reakcije države i čekao sam da vidim i Skupštinu, to su ljudi koje smo mi birali. Ja sam se spremao da vidim šta će svako u toj skupštini reći povodom ove tragedije, koje će mere biti predložene, kako ljudi na to gledaju. Za mene je bilo toliko razočaravajuće i jedan užasan utisak je ostavilo sve to, da je u četvrtak Skupština bila zakazana povodom ove tragedije trajala od tri do šest popodne. Svi ćutali na početku, nakon minuta ćutanja su se prekrstili i u tom trenutku ih je bilo 208, već ih u startu nije bilo skoro 50, a posle sat vremena videćete, ako vratite prenos, da ih nema još od 50 do 100. Sutradan je bilo sramno prazna Narodna skupština“, rekao je Jurić u „Utisku nedelje“ na TV Nova.

„Ljudi koji nas zastupaju, odnosno Skupština, pokazali su koliko brinu o nama građanima, svi oni su imali preča posla. Evo ja sad poručujem, sram da vas bude, sve vas koji sedite tamo. Ukoliko ne želite da dođete ili nemate šta da kažete, a niko nije izneo nijedan pravi predlog šta treba da se radi, već su svi nastavili da optužuju jedni druge, da se svađaju i psuju. Pravili su ono za šta se borimo da više nema. Ako nemate šta da kažete, onda pozovite porodice i Skupština bi bila prepuna članova porodica stradale dece iz Mladenovca, Smedereva i OŠ ‘Vladislava Ribnikara’… Vi nemate vremena? Evo mi ćemo doći bez dnevnica i bez ikakve nadoknade i da vam kažemo šta predlažemo“, dodao je još Jurić.

On je istakao da, kada se govori o ideji povratka dece u školu, da je tu ključna reč porodice i deteta.

„Ako neko dete oseća da ne može da ide u tu ‘kontaminiranu zonu’, neka ostane kod kuće. Sada je vreme kada njih moramo da slušamo, decu i njihove porodice“, naveo je on.

Govoreći o dodatnih 1.200 policajaca u srpskim školama, Jurić je rekao da to ne može rešiti bezbednosni problem u školama, te da je to privremena mera i da može dati privid sigurnosti.

„Nakon ove teške tragedije, a to ja nezapamćena tragedija, ako to bude jedna privremena mera dok se ljudi ne smire… Možda ova privremena mera nije dobra, ali u ovom momentu može dati privid sigurnosti, pa da onda vidimo da zamenimo tih 1.200 policajaca sa stručnjacima“, rekao je Jurić.

Dr Snežana Kecojević Miljević, predsednica Društva psihoanalitičkih psihoterapeuta Srbije, govoreći o povratku dece u OŠ „Vladislav Ribnikar“  rekla je da je odgovor na to pitanje „i da i ne“.

Ističe da je važno napraviti personalizovanu procenu sposobnosti i potreba svakog deteta pojedinačno u vezi povratka u školu.

„Ova trauma se nije desila pojedincu, već je ovu traumu izvršio pojedinac i on je zapravo napravio traumu grupi. Ako posmatramo školu kao jednu zajednicu, to je jedna grupa i trauma se desila grupi. Verujem da se najbolje do ozdravljenja može doći kroz grupu“, rekla je Kecojević Miljević.

„Ta škola sama po sebi predstavlja na neki način granice te grupe, ona je zgrada unutar koje se ta zajednica formirala i ta deca su se povezivala godinama… Kada se trauma desi sve veze se kidaju, veze žrtve sa agresorom, ali i veze žrtve sa njenim najbližim okruženjem i u ovoj situaciji su se veze pokidale. Međutim, sva ta deca imaju iskustva i sećanje na veze koje su postojale među njima“, dodala je ona.

Slobodan Negić, otac jedne od ubijenih učenica u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, istakao je u emisiji da ima moralnu potrebu da ukaže na to da „teška situacija, kao što je ova, lakmus papir kako funkcionišemo kao ljudi“.

On je istakao i da direktorka ove osnovne škole treba da podnese ostavku.

Dodao je i da OŠ „Vladislav Ribnikar“ više ne vidi kao školu.

Negić je upozorio i na problem rasprostranjenosti oružja u Srbiji.

„25. maja 2022. godine Politico.eu izneo je podatke i proverio sam još bar 4 izvora i svuda su slični podaci o tome kojih deset zemalja na svetu ima najveću količinu oružja na 100 stanovnika. Prvo su SAD, drugi je Jemen u kojoj nošenje vatrenog oružja ne zahteva dozvolu, treća je Crna Gora, a četvrta je Srbija, odnosno 39 komada oružja na 100 stanovnika“, podsetio je Negić.

On je podsetio da je masakr u ovoj beogradskoj školi izvršen legalno izdatim oružjem na ime oca počionoca.

„Šta možemo da uradimo da se u budućnosti smanji sanša? Moramo da vidimo zašto mi izdajemo toliko oružja i da otežamo pristup vatrenom oružju svakom potencijalnom počiniocu“, rekao je on.

On je zatim objasnio kako je njihova nastradala kćerka dobila ime.

„Moja Sofija je dobila ime tako što smo Milanka i ja hteli da se malo našalimo. Pošto sam ja magistar filosofije a njeno devojačko prezime Mudroša onda smo joj dali ime Sofija“, rekao je on, a zatim ispričao nešto što ga je njegova kćerka naučila.

„Bilo je situacija u koljima je mama ljuta što je soba stvarno u haosu i ako bih ja pokušao da onda nju zaštitim tako što ću sa mamom da raspravim stvar, ja bih u stvari samo doveo do još goreg problema i ostavio, okrenuo se i otišao da se bavim nekim mojim stvarima. Sofija je uvek bila jedino zadovoljna kada bih je ja saslušao, gledao u oči kao odraslu osobu i kada bi videla da smo njena mama i ja puni ljubavi, da prevaziđemo te razlike i ta neslaganja. U ovom slučaju mogu da kažem to je ‘nomen est omen’ (ime je predznak). Njeno ime je stvarno njena sudbina i mudrost tog deteta me naučila da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Uopšte ne mislim da nema empatije među ljudima“, rekao je on drhtavim glasom i sa očima punim suza.

„Ima je puno, pogledajte Igora (Jurića), pogledajte gospođu Snežanu (Miljević), pogledaj se Olja, idu ti suze. Hvala vam svima, shvatite da je ponekad jedini razlog u čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe i da ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija tome mudro naučila“, rekao je na kraju emisije Slobodan Negić.