Dogodilo se na današnji dan

 Danas je sreda, 16. oktobar,  2024.

1430 - Rođen je škotski kralj Džejms II, nazvan "Džejms

gnevnog lica", koji je tokom vladavine od 1437. do 1460. uspostavio

vlast nad rivalskim plemićkim frakcijama. Učvrstio je autoritet 

krune, uspešno nastavljajući posao koji je započeo njegov otac 

Džejms I. Ubili su ga Englezi 1460. tokom opsade zamka Roksburg.

        1758 - Rođen je američki filolog i leksikograf Noa

Vebster, otac leksikografije u Sjedinjenim Američkim Državama. 

Objavio je 1806. rečnik engleskog jezika "Compendious Dictionary 

of the English Language", a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo 

ime. Izuzetno obimni "potomci" Vebsterovih rečnika smatraju se 

najboljim rečnicima engleskog jezika.

        1793 - Pogubljena je francuska kraljica Marija Antoaneta,

supruga Luja XVI, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Bila 

je jedna od najomraženijih ličnosti Francuske u vreme izbijanja 

revolucije u toj zemlji 1789. godine. Upamćena je po izjavi: "Ako 

nemaju hleba, nek jedu kolače", koju najverovatnije nikada nije 

izrekla. Pod optužbom da je vezama s bečkim dvorom izdala 

republiku, posle "montiranog" sudskog procesa, pogubljena je na 

giljotini pred 300.000 Parižana.

        1813 - Započela je trodnevna "Bitka naroda" kod Lajpciga 

u kojoj su se snage francuskog cara Napoleona I našle pod udarom

udruženih saveznika - Rusije, Pruske i Austrije. Francuska armija

je potučena, a 19. oktobra saveznici su zauzeli Lajpcig. Posle

poraza Napoleon se povukao preko Rajne i nekoliko meseci kasnije

prisiljen je da abdicira.

        1837 - Srpski knjaz Miloš Obrenović ukinuo je kuluk -

besplatan rad seljaka koji su koristili seoski kmetovi, nahijske

starešine i sveštenstvo, što je povremeno dovodilo do odmetanja 

seljaka u hajduke. Kuluk je više puta zabranjivan, ali su ukazom 

Knjaza Miloša ukinuti svi njegovi vidovi, osim kuluka za

održavanje puteva i mostova.

        1846 - Američki lekar Džon Voren upotrebio je prvi put u

istoriji hirurgije etar za veći operativni zahvat, uklonivši tumor

pacijentu u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu.

        1853 - Objavom rata Rusiji, Turska je započela 

Krimski rat u kojem su joj se 1854. pridružile Francuska, Velika

Britanija i Sardinija (Pijemont). U tom ratu Rusija je posle

ogorčenih borbi doživela poraz. Rat je trajao do februara 1856.

        1854 - Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal

O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld. Bio je poznat kao osoba

koja se podsmeva društvenim konvencijama. Držao je da je

umetnost autonomna i amoralna. U zatvoru u Redingu, u kojem je 

dve godine izdržavao kaznu zbog homoseksualizma, napisao je 

"Baladu o redinškoj tamnici" i duboko iskren životni obračun 

"De Profundis". Posle izlaska iz zatvora 1897, pod imenom Sebastijan

Melmot živeo je u Parizu u kojem je umro 1900. Ostala dela: roman

"Slika Dorijana Greja", komedije "Važno je zvati se Ernest",

"Lepeza ledi Vindermir", "Idealan muž", zbirka priča "Zločin

lorda Artura Sejvila i druge priče", drame "Saloma" (na

francuskom), "Vera", "Vojvotkinja od Padove".

        1886 - Rođen je izraelski državnik David Ben Gurion,

predvodnik borbe za stvaranje Izraela i prvi predsednik vlade 

te zemlje od 1948. do 1953. i ponovo od 1955. do 1963. Iz rodne

Poljske otišao je 1906. u Palestinu i bio je među pionirima

seljačkog kolektivizma i radničkog pokreta. Osnovao je 1920.

Histadrut (Savez sindikata), a 1930. Izraelsku radničku partiju

(MAPAI), stranku laburističkog tipa. Kao predsednik vlade, od

različitih gerilskih grupa stvorio je izraelsku armiju.

        1888 - Rođen je američki pisac Judžin Gledston O'Nil,

tvorac moderne američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za

književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja

katkad prerasta u brutalnost. Drame i trilogija "Elektri priliči

crnina", u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na

moderan svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog rata,

doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame "Iza horizonta", "Ana

Kristi", "Sva božja deca imaju krila", "Veliki bog Braun", "Car

Džons", "Dugo putovanje u Evropu", "Žudnja pod brestovima".

        1908 - Rođen je Enver Hodža, staljinistički lider 

Albanije, predvodnik vladajuće "Partije rada Albanije" od 

1948. do smrti 1985. Između dva svetska rata bio je diplomatski 

činovnik. Jedan je od osnivača Komunističke partije 

Albanije 1941. Podržavao je politiku Informbiroa od 1948. do 

1956, čak i posle 20. kongresa KP Sovjetskog Saveza na kojem su 

odbačene Staljinove metode. Kasnije se oslonio na Peking. Pravi 

je tvorac savremene albanske nacije. Negovao je teritorijalne 

pretenzije prema teritoriji Srbije, odnosno Kosova, Metohije, 

današnje Makedonije, Grčke. 

        1910 - Ivan Sarić, jedan od pionira srpskog 

vazduhoplovstva, rodom Bunjevac, izveo je u Subotici pred 

više hiljada znatiželjnika let drvenim "monoplanom" koji 

je sam konstruisao. Uzdigao se na visinu od 30 metara i 

u širokom luku obleteo konjičko trkalište. Sarićev

"monoplan" čuva se u Muzeju vazduohoplovstva u Surčinu.

        1925 - Potpisan je garantni pakt Nemačke, Belgije i

Francuske o međusobnom poštovanju granica, koji je Nemačka

pogazila 15 godina kasnije kada je okupirala te dve zemlje.

        1927 - Rođen je nemački pisac Ginter Gras. Svetski

uspeh postigao je već prvim romanom "Limeni doboš". Na

ciničan i brutalan način prikazao je nemačko građanstvo

u vreme nacizma. Iako je javno ispoljavao naglašeno levičarske

stavove, ispostavilo se da je bio pripadnik Š formacija tokom

Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani "Limbur", "Pseće godine",

"Lokalna anestezija", "Susret u Telgteu", "Široko polje", novela

"Mačka i miš", drame "Poplava", "Plebejci uvežbavaju ustanak",

zbirke pesama "Čvorište pruga", "Ispitan".

        1934 - Kineske komunističke snage Mao Cedunga počele su

iz provincije Jangksi "Dugi marš" i proboj četvorostruke blokade

Nacionalističke armije Čang Kaj Šeka. U proboju ka severu pod

borbom je pređeno više od 11.000 kilometara i marš je okončan

posle godinu dana spajanjem delova kineske Crvene armije u

provinciji Severni Šensi.

        1940 - Nemački okupacioni generalni guverner Poljske

Hans Frank ustanovio je geto u Varšavi. U njega su Nemci 

saterali oko 440.000 Jevreja iz Varšave i drugih poljskih 

mesta kao i iz Nemačke. Desetine hiljada zatočenih umrlo 

je u getu od gladi i bolesti, a više od 310.000 otpremljeno 

je u logore smrti i ubijeno u gasnim komorama. Preživeli su 

1943. podigli ustanak, ali su tokom odmazde gotovo svi stradali.

        1946 - Obešene su glavešine Trećeg rajha koje je

Međunarodni sud u Nirnbergu osudio na smrt zbog ratnih zločina

u Drugom svetskom ratu, uključujući šefa nemačke diplomatije

Joahima fon Ribentropa i načelnika štaba Vrhovne komande oružanih

snaga Nemačke feldmaršala Vilhelma Kajtela. Rajhsmaršal Herman

Gering, takođe osuđen na smrt, ubio se u zatvorskoj ćeliji

prethodnog dana.

        1949 - Objavom obustave neprijateljstava Nikosa 

Zaharijadesa, lidera grčkih komunista, okončan je Građanski rat 

u toj zemlji. Porazom prokomunističke takozvane Demokratske

armije u Grčkoj je završen trogodišnji građanski rat, što je,

između ostalog, bila posledica činjenice da se dogodila vojna

intervencija Britanije i SAD u korist monarhista.

        1964 - Kina je izvela prvu eksploziju atomske bombe,

postavši peta zemlja sveta koja raspolaže nuklearnim oružjem.

        1968 - Moskva i Prag su potpisali sporazum o prisustvu

sovjetskih trupa u Čehoslovačkoj, koje su s jedinicama drugih

zemalja Varšavskog pakta zaposele u tu zemlju 21. avgusta 1968.

kako bi odstranile proreformski nastrojenog Aleksandra Dubčeka

i njegovu vladu kao i masovni pokret koji ih je podržavao.

        1973 - Nobelova nagrada za mir dodeljena je državnom

sekretaru SAD Henriju Kisindžeru i njegovom partneru u pregovorima

Le Duk Tou, ali je političar Severnog Vijetnama odbio nagradu.

        1978 - Poljski kardinal Karol Vojtila izabran je za 264.

poglavara rimokatoličke crkve kao prvi neitalijanski papa posle

456 godina, pod imenom Jovan Pavle II.

        1980 - Umro je italijanski političar Luiđi Longo,

lider italijanskih komunista. Predvodio je pokret otpora u

italijanskoj provinciji Pijemont. Posle hapšenja pod režimom

Musolinija 1923. i 1924, emigrirao je 1926. i bio je jedan od

inicijatora stvaranja pakta sa socijalistima 1934. Pod ilegalnim

imenom Galo bio je generalni inspektor Internacionalnih brigada

tokom Španskog građanskog rata.

        1981 - Umro je izraelski general i političar Moše Dajan,

pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle

vojnih provokacija Egipta, za nekoliko dana zaposeo Sinaj, Gazu,

Zapadnu obalu i Golansku visoravan. Kao 14-godišnjak 1929. postao

je član "Hagane", ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u

sastavu britanskih snaga se od 1937. do 1941. borio protiv Arapa 

u Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u borbi

protiv kolonijalnih trupa francuske višijevske vlade u Siriji.

Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske

armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka

vladajuće partije "Mapaj", iz koje je istupio 1965. Ministar

odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kada je podneo ostavku.

Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog

neslaganja s predsednikom vlade Beginom na temu politike prema

Arapima.

        1982 - Umro je italijanski operski pevač Mario del Monako,

nazvan "tenorom epohe". Zahvaljujući izuzetnom glasu i izvanrednom

osećanju za scenu, stekao je ogromnu popularnost i priznanje

kritike.

        1984 - Crnački anglikanski arhiepiskop Johanesburga

Dezmond Tutu dobio je Nobelovu nagradu za mir, kao druga istaknuta

ličnost crnačke većine u Južnoj Africi kojoj je dodeljena ta

nagrada. Bivši predsednik Afričkog nacionalnog kongresa Albert

Džon Lutuli dobio je tu nagradu 1960. godine.

        1995 - Vođa političke organizacije "Nacija islama"

Luis Farakan, na mitingu u Vašingtonu, kojem je prisustvovalo oko

milion Afroamerikanaca, opisao je SAD kao društvo s naglašenim 

rasnim predrasudama.

        1996 - Na stadionu u glavnom gradu Gvatemale poginulo je 78

osoba u stampedu nastalom nakon pokušaja navijača bez karata da se

probiju na tribine kako bi posmatrali kvalifikacioni meč za svetsko

fudbalsko prvenstvo.

        2003 - Umro je mađarski bokser Laslo Pap, prvi koji je na

Olimpijskim igrama tri puta uzastopno osvajao zlatne medalje.

        2007 - U saobraćajnoj nesreći na autoputu Zagreb-Beograd,

kod Nove Gradiške, poginuo je makedonski pevač Toše Proeski.

Rođen u Kruševu, Makedonija, posedovao je retke glasovne

mogućnosti i bio je jedan od najpopularnijih pevača s prostora

negdašnje Jugoslavije.

        2007 - Umrla je britanska glumica Debora Ker, znamenita 

po jednom od najpoznatijih filmskih poljubaca, s Bertom Lankasterom 

u filmu "Odavde do večnosti". Karijeru je počela u lokalnom

pozorištu, u rodnoj Škotskoj, da bi prvu glavnu ulogu odigrala 

u filmu "Major Barbara" 1941. godine. Nominovana je za Oskara za

glavnu ulogu čak šest puta, da bi konačno 1994. dobila Oskara 

za životno delo. Filmovi: "Kvo vadis", "Julije Cezar", "Odavde 

do večnosti", "Dobar dan tugo", "Kazino rojal".

2017 - Trupe vlade Iraka zaposele su pokrajinu Kirkuk 

u iračkom Kurdistanu. Kirkuk je bogat rezervama nafte i predmet 

je spora između zvaničnih vlasti u Bagdadu i lokalne kurdske 

samouprave, koja teži separaciji, a od 2014. do 2016. vođene 

su borbe s takozavnom Islamskom državom zbog kontrole nad tom 

regijom.

2019 - Približno stotinu pripadnika jedinica ROSU, 

specijalnih formacija prištinskih vlasti, u 25 oklopnih vozila 

i džipova, upalo je na sever KiM. Uhapšene su dve osobe, Srbi, 

navodno u vezi s istragom ubistva Olivera Ivanovića.

2020 - U Ivlinu, dvadesetak kilometara severozapadno od 

Pariza, islamski ekstremista Abdulah Anzorov, čečenskog porekla, 

ubio je lokalnog nastavnika Samuela Patija, odrubivši mu glavu. 

Zločin je bio motivisan optužbom da je Pati navodno kao predavač 

u školi tokom časova pokazivao karikature proroka Muhameda.

2023 - Umro je Marti Ahtisari, bivši predsednik Finske 

i specijalni izaslanik UN za Kosovo i Metohiju, dobitnik Nobelove 

nagrade za mir 2008. Bio je predsednik Finske od 1994-2000. i 

posrednik tokom agresije na Srbiju (SRJ) 1999. godine, odnosno 

obustave rata. Upamćen je kao specijalni izaslanik UN tokom 

pregovora o statusu Kosova i Metohije, i po programskom dokumentu 

poznatom kao Ahtisarijev plan, objavljenom  2007. pod naslovom 

"Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova".