Bora Todorović, glumac „čija duhovitost nikada nije spavala"

 „Dolazi bre, ovamo!"

„Samo tetki lek da odnesem."

„Ma dolazi bre ovamo, buđavi! Jesi li i ti muzičar?"

„Ne, nisam muzičar."

„Dakle, nisi."

„Jesam, kažem jesam", izgovara muškarac u crvenoj košulji, zbunjenog pogleda, sa šeširom na glavi.

Zove se Pik, a igra ga Borivoje Bora Todorović u filmu Balkan ekspres, priči o grupi sitnih lopova, prerušenih u istoimeni muzički sastav, koja pokušava da preživi Drugi svetski rat u okupiranoj Jugoslaviji.

Ovo je samo jedna od mnogih njegovih replika koje se i posle toliko godina pamte i prepričavaju uz osmeh.

„Većina njegovih uloga, često pojavno smešnih, ne mogu da dočaraju taj britki, inteligentni smisao za humor koji je posedovao - humor prepun suptilne ironije.

„Duhovitost je bila jedna od njegovih glavnih odlika, koja nikada nije spavala", govori Dana Todorović, njegova ćerka, za BBC na srpskom.

Todorović je „ćutao, voleo je mir i tišinu".

„Često je, međutim, u trenucima kada se to najmanje očekuje, umeo da iznenadi nekom savršenom, duhovitom opaskom koja bi se dugo posle prepričavala", priča ona.

U bogatoj, višedecenijskoj karijeri igrao je u desetinama pozorišnih predstava, filmova i serija.

Pored Pika, „koga je rodila tetka i zaklela da se ne bavi politikom", bio je i Đenka, snimatelj erotskih scena u filmu Maratonci trče počasni krug, Petar Jakovljević u Balkanskom špijunu, penzionisani general Luka Laban u Profesionalcu, Žika Žilijen u Nacionalnoj klasi, advokat Bob u seriji Vruć vetar „kom je potrebno malo luksuza kada je u krizi".

„Kada su ga pitali o glumačkom radu na koji je bio najponosniji, tvrdio je da je to scena iz serije Diplomci kada polaže pravosudni ispit.

„U toj njegovoj igri i pažljivom nijansiranju komičnih elemenata ogleda se sva suptilnost njegovog glumačkog izraza", priča Dana.

'Zaražen glumom - nesvesno'

Prvi put je nastupio kao dete u predstavi u kojoj je igrala njegova sestra Mira Stupica.

Uz nju će se, ispričaće kasnije, nesvesno i zaraziti glumom.

Rođen je u Beogradu 1929. godine, ali se porodica ubrzo seli u Gornji Milanovac.

U trećoj godini ostaje bez oca, te se sa majkom i sestrom seli u Aranđelovac, odakle se opet vraćaju za Beograd.

Upisao je Mašinski fakultet i posle prvog semestra otišao u vojsku.

Po povratku, na predlog sestre, polaže prijemni na Akademiji za pozorišnu umetnost.

Tamo je, reći će kasnije, naučio da je u glumi najvažnija iskrenost.

Prve uloge igrao je u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je sestra Mira već glumila, a njen suprug Bojan Stupica režirao.

„Mislim da sam ja rodonačelnik nepotizma u našoj profesiji", izjavio je uz osmeh godinama kasnije.

Ubrzo odlazi u Zagreb, gde igra u nekoliko pozorišnih komada.

Tamo se, pričao je, osamostalio i shvatio da je gluma zaista njegova životna vokacija.

Ipak, nedostajao mu je Beograd, te odlučuje da se vrati.

Borivoje Bora TodorovićAUTOR FOTOGRAFIJE,ARHIVA POZORIŠTA ATELJEA 212

'Mangup' u pozitivnom smislu

Njegov povratak poklapa se sa otvaranjem pozorišta Ateljea 212, gde ga, početkom 1980-ih, upoznaje glumica Gorica Popović.

„Kada sam došla, Bora je već bio legenda i bila sam srećna što sam tu.

„Volela sam njegov ležeran pristup poslu", govori Popović za BBC na srpskom.

Zajedno su glumili u komadu Pseći čovek, o doktoru koji pronađenog psa na ulici pretvara u čoveka.

Uloga psa-čoveka pripala je upravo Todoroviću, dok je doktora igrao Zoran Radmilović.

„Znao je da legne ispod stola, da se češe kao pas koji ima buve", priseća se Popović za BBC na srpskom.

„Genijalan glumac, sjajna ličnost, 'mangup', u pozitivnom smislu", dodaje.

'Probamo za film'

Deceniju ranije, u istom pozorištu Bora Todorović će zaigrati u diplomskoj predstavi Dušana Kovačevića, danas jednog od najcenjenijih srpskih dramskih pisaca.

Komad Maratonci trče počasni krug izveden je 212 puta, a Todorović glumi Lakija, jednog od pet muških članova porodice Topalović, lokalnih pogrebnika.

Svađa oko nasledstva umrlog Pantelije, osnivača porodične pogrebne firme, stigla je i na veliko platno, a Todorović ovog puta glumi Đenku, filmofila koji snima erotske scene.

mural u dvorištu pozorištaAUTOR FOTOGRAFIJE,BBC/KATARINA STEVANOVIĆ

Potpis ispod fotografije,Nedaleko od službenog ulaza u pozorište Atelje 212 iscrtani su murali nekih glumaca, među njima je i Bora Todorović

Todorovićevo izvođenje Lakija Topalovića dopalo se Branku Baletiću, reditelju koji je za predstavu dizajnirao mali auto.

Baletić je 1983. godine režirao film Balkan ekspres.

„Nisam imao dilemu, lik džeparoša Pika bio je stvoren za Boru", kaže Baletić za BBC na srpskom.

Todorovića opisuje kao šarmantnog i veselog čoveka.

Samo dva puta ga je čuo da je povisio ton, jer je glumac, kako dodaje, i u najgorim situacijama uvek pokušavao da do rešenja dođe smireno.

Tik pre premijere filma na jugu Srbije, stigla je vest da će ekipa dobiti honorare za gostovanje - svako po 500 tadašnjih maraka, samo Bora hiljadu.

„'Šta je ovo, pitamo se'.

„Kasnije saznajemo da je on čuvši za te honorare, dao iz svog džepa još 500, da bi napravio foru - takav je bio Bora, uvek spreman za zavitlavanje i štos", prepričava Baletić.

Smeh od srca

Prve asocijacije na Todorovića su smeh, drugarstvo i međusobna briga, kaže glumica Tanja Bošković.

„Sa njim ste beskrajno mogli da se smejete i to od srca, a umeo je da se šali i na sopstveni račun.

„Bio je duhovit, šarmantan, nežan prema svima, vodio je računa o svemu na sceni, ne samo da dobro odigra ulogu", govori Bošković za BBC na srpskom.

I dalje pamti scenu u kojoj Borin lik Pik treba da peva sa Oliverom Marković.

„On treba samo da otpeva prvi stih, međutim niko ne govori stop i on nastavlja da izmišlja tekst i peva - suze su nam pošle od smeha.

„Kako je umeo da sa malo pevanja ispriča celu radnju, da odigra svaki zadatak - to je bilo neponovljivo ", seća se Bošković snimanja Balkan Ekspresa.

Iako je delovao opušteno i ležerno, zapravo je, kaže Bošković, njen kolega bio jako disciplinovan.

„Šta god da kažem, neće biti dovoljno da bi se Bora opisao - bio je veličina".

Otac i ćerka i na filmu

Glumački gen Bora Todorović preneo je i na decu.

„Ne mogu da kažem da je uticao, mislim da svi glumci potajno priželjkuju da će se njihova deca baviti nekim drugim pozivom, jer znaju koliko glumački ume da bude težak i nestalan.

„Za glumu sam se opredelila u adolescentskom periodu života kada ne poznajete dovoljno sebe, pa se vodite onim što je najlogičnije, što vam je u okruženju", govori Dana Todorović.

Sa ocem je igrala u filmu Profesionalac, Dušana Kovačevića.

Todorović u filmu igra Luku Labana, bivšeg agenta srpske službe bezbednosti, koji je godinama pratio sina komuniste i policajca, univerzitetskog profesora Teodora Teja Kraja, sa kojim je u vezi njegova ćerka Ana, koju je glumila Dana.

„Imali smo jednu važnu zajedničku scenu, i moram da priznam da sam bila bojažljiva pre njenog snimanja.

„Mislila sam da će mnogo da me ispravlja ili savetuje, ali bio je vrlo suzdržan i nije se previše mešao u rediteljski posao. Lepo je što imamo to kao uspomenu", kaže ona.

Todorović je 2003. na festivalu u Monte Karlu za ovu ulogu dobio nagradu za najboljeg glumca.

Dana Todorović je igrala u još nekoliko filmova, ali se ipak opredelila za književnost.

„Kada sam najzad otkrila da je to moja velika ljubav i objavila prvi roman, Bora je bio zaista zatečen.

„Sećam se njegove dramatične reakcije na prvo čitanje mog čudnog i hermetičnog romana: 'Otkud mome detetu ovako crne misli!?'", citira očeve reči.

Kada se uverio da se radi o fikciji, bio je izuzetno ponosan i obožavao je da deli primerke knjige poznanicima, priča Todorović.

„Žao mi je što nije dočekao objavljivanje mog drugog romana, posvećenog upravo njemu".

Njen brat Srđan nastavio je očevim stopama, glumjeći u kultnim filmovima poput Mi nismo anđeli, Kako je propao rokenrol i Podzemlje.

Voleo je da čita, a bio je i odličan kuvar - pasulj i tartar biftek su bili njegovi specijaliteti, kaže Dana.

„Nekoliko puta me je posetio dok sam studirala u Njujorku, i kada god bih odlazila na predavanja, provodio bi sate posmatrajući ljude u Central parku, da bi mi posle sa velikim zanosom prepričavao šta je video.

„Bio je fasciniran nekonvencionalnim ljudima, ekscentricima, ljudima sa društvenih margina, pa je tako i njegov krug prijatelja i poznanika uvek bio krajnje živopisan", govori Dana Todorović.

Reditelj Branko Baletić video je Boru Todorovića poslednji put upravo na mestu gde i prvi - u Ateljeu 212.

„Glumci su najbolja deca koju smo imali. Deca u smislu te sposobnosti da nam igrom promene svet.

„Baš takav je bio Bora", zaključuje Baletić.