Dogodilo se na današnji dan

  Danas je četvrtak, 2. maj, 2024. 

 1519 - Umro je italijanski slikar, vajar, arhitekta,

pronalazač, Leonardo da Vinči, jedan od najvećih umova renesanse.

U Francusku je prešao 1516. gde je i umro. Izradio je relativno

malo slika, od kojih su najznačajnije "Mona Liza", "Bogorodica 

u pećini", "Sveta Ana", "Tajna večera". Uradio je mnoštvo crteža,

a mnoge njegove freske su oštećene zato što je eksperimentisao

bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego 

i za psihologiju: u "Tajnoj večeri" metodski je prostudirao i

nijansirano izrazio karakter svake ličnosti. Ni jedno njegovo 

vajarsko delo nije sačuvano, a arhitektonske zamisli su ostale 

u projektu. Živo su ga privlačile i prirodne nauke - fizika, 

astronomija, hemija. Radio je i na spravi za letenje. Napisao je 

"Traktat o slikarstvu".

        1567 - Umro je dubrovački pisac Marin Držić, tipičan

predstavnik renesansne književnosti. Njegova dela obiluju bogatstvom

duha, veselim scenama i uopšte humorom. Počeo je kao poeta, ali

do literarnog vrhunca dospeo je komedijama. Njegovo najpoznatije delo

"Dundo Maroje" za temu ima oca tvrdicu i sina rasipnika, i svojevrsna

je poruga vlastelinskih porodica Držićevog rodnog Dubrovnika.

Komedije "Pomet", "Pijerin" i "Đuho Krpeta" izgubljene su ili

sačuvane u fragmentima. Ostala dela: komedije "Skup", "Mande",

"Arkulin", alegorična pastoralno-muzička komedija "Plakir",

rustikalna komedija "Novela od stanca", pastorale "Tirena", "Venera

i Adon".

        1660 - Rođen je italijanski kompozitor Pjetro Alesandro

Gaspare Skarlati, osnivač operske "napuljske škole". Dela: opere,

kantate, crkvene kompozicije.

        1729 - Rođena je ruska carica Katarina II Aleksejevna,

poznata kao Katarina Velika, koja je tokom vladavine od 1762. do

smrti 1796. sprovela značajne reforme kojima je učvrstila

centralnu vlast. U duhu prosvećenog apsolutizma i pod uticajem

francuskih filozofa i ideja prosvećenosti, otvarala je škole,

pomagala nauku i umetnost, modernizovala administraciju i sudstvo,

uredila finansije, ukinula torturu, smrtnu kaznu zamenila

progonstvom u Sibir. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske

i Rusiji je pripojila sever današnjeg Kazahstana, Gruziju, Jermeniju,

Kamčatku, Krim, deo Moldavije (Besarabija) i velike delove današnje 

Ukrajine, Belorusije i Poljske. Omogućila je plemstvu da ojača 

zavisnost kmetova i da do tada slobodne kozake pretvara u kmetove, 

što je izazvalo ustanak kozaka i seljaka od 1773. do 1775. pod 

vođstvom Jemeljana Pugačova.

        1852 - Rođen je srpski novinar, pisac i političar Pera

Todorović, jedan od osnivača i prvaka Narodne radikalne stranke,

i jedna od najmarkantnijih pojava srpskog novinarstva uopšte. Bio 

je blizak vođi srpskih socijalista Svetozaru Markoviću i uređivao 

je niz listova i časopisa, pa i socijalistički list "Rad". 

Pokretač je listova "Samouprava" i "Radikal", a od 1889. do 1903. 

izdavao je "Male novine", prvi informativno-senzacionalistički list 

u Srbiji. Bio je dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu 1876. a po njegovom 

završetku 1878. emigrirao je u Ugarsku i u Novom Sadu je 1878. i 

1879. s Lazom Pačuom izdavao socijalistički list "Straža". Potom 

odlazi u Francusku, a po povratku u Srbiju osuđen je na smrt zbog 

Timočke bune koju su 1883. u zaječarskom kraju podigli radikali, 

ali je pomilovan. Nakon izmirenja s Kraljem Milanom zalagao se za 

sporazum Radikala i Naprednjaka, zbog čega je isključen iz stranke. 

U književnosti se najviše bavio istorijskim temama i prevodio je 

Černiševskog. Dela: "Dnevnik jednog dobrovoljca", "Silazak s 

prestola", "Karađorđe".

        1857 - Umro je francuski pisac Luj Šarl Alfred de Mise,

kojeg je nesrećna ljubav s književnicom Žorž Sand inspirisala za

najlepše i najuzbudljivije lirske pesme "Noći" i "Pismo Lamartinu"

i "Ispovest jednog deteta ovog veka", u kojem je opisao i analizirao

svoj bol. Ostala dela: stihovane "Priče iz Španije i Italije",

pesme "Namuna", "Rola", drama "Lorencačo", komedije "S ljubavlju 

se ne igra", "Ne treba se ni u šta zakleti", "Marijanine ćudi".

        1860 - Rođen je jevrejski pisac Teodor Hercl, osnivač i

teoretičar modernog cionizma, koji se snažno zalagao za osnivanje

jevrejske države u Palestini i razradio koncept te države. Izabran

je 1897. za prvog predsednika Svetske cionističke organizacije.

Dela: "Jevrejska država", "Stara Nova zemlja".

        1864 - Umro je nemački kompozitor jevrejskog porekla

Đakomo Majerber, koji je odigrao vidnu ulogu u stvaranju francuske

velike opere. Bio je veoma popularan, ali je njegova muzika

izazivala i mnoge polemike. Dela: opere "Hugenoti", "Afrikanka",

"Robert Đavo", "Prorok".

        1881 - Rođen je ruski državnik Aleksandar Fjodorovič

Kerenski, član a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske

revolucije 1917. u Rusiji. Zbačen je sa vlasti u Oktobarskoj

revoluciji 1917. kojom je uspostavljena boljševička vlast.

Emigrirao je 1918. i od 1940. je živeo u SAD, gde je umro 1970.

        1892 - Rođen je nemački pilot Manfred fon Rihthofen,

nazvan "Crveni baron", najslavniji nemački avijatičar u Prvom

svetskom ratu. Tokom rata oborio je više od 80 neprijateljskih

aviona, pre nego što je i sam poginuo u vazdušnoj borbi u aprilu

1918.

        1892 - Umro je nemački hemičar August Vilhelm fon Hofman,

značajan po istraživanjima u organskoj hemiji. Osnivač je moderne

industrije anilinskih boja iz katrana kamenog uglja.

        1903 - Rođen je američki pedijatar Bendžamin Meklejn

Spok, čija je knjiga "Saveti zdravog razuma o odgajanju beba i

dece", objavljena 1946. postala bestseler, umnogome izmenivši

predstavu o pravilnom odgajanju dece. Tokom Vijetnamskog rata

žestoko je osporavao vojnu avanturu SAD u jugoistočnoj Aziji.

        1904 - Rođen je američki pevač i filmski glumac Hari

Lilis "Bing" Krozbi, rekorder po broju snimljenih ploča, dobitnik

Oskara za film "Idući svojim putem".

        1933 - Nemački kancelar Adolf Hitler ukinuo je slobodne

sindikate.

        1937 - Blizak saradnik nemačkog diktatora Hitlera

rajhsmaršal Herman Gering tajno se sastao na Bledu sa knezom

Pavlom Karađorđevićem i predsednikom vlade Kraljevine Jugoslavije

Milanom Stojadinovićem. Bio je to jedan od neuspešnih pokušaja da

se Kraljevina Jugoslavija privoli na bliže odnose sa nacističkom

Nemačkom, prema čemu je knez namesnik Pavle bio uzdržan.

        1945 - Crvena armija - koja je podnela najveći teret

pobede nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu - zauzela je Berlin i

istakla crvenu zastavu na zgradi Rajhstaga (Nemačka skupština).

Jedinice Prvog beloruskog fronta maršala Georgija Žukova i Prvog

ukrajinskog fronta maršala Ivana Konjeva počele su berlinsku

operaciju 16. aprila.

        1960 - Izvršena je smrtna kazna nad Amerikancem Kerilom

Česmenom, osuđenim za otmicu i silovanje, koji je 12 godina

živeo u senci smrti. Čekajući izvršenje presude, koje je osam

puta odlagano zahvaljujući upornoj i veštoj odbrani, u zatvoru

je napisao tri knjige koje su postale bestseleri.

        1967 - U Stokholmu je počeo da radi međunarodni sud za

ratne zločine Bertranda Rasela, koji je kasnije presudio da su SAD

krive za agresiju na Vijetnam.

        1967 - Laburistička vlada Harolda Vilsona zatražila je

članstvo Velike Britanije u Evropskoj ekonomskoj zajednici

(sadašnja Evropska unija), okončavši dugu debatu da li London

treba da pristupi toj grupaciji.

        1982 - Britanska podmornica potopila je u Folklandskom ratu

argentinsku krstaricu "General Belgrano", usmrtivši više od 350

ljudi.

        1990 - Afrički nacionalni kongres Nelsona Mandele i vlada

Južne Afrike otpočeli su trodnevne razgovore u Kejptaunu o

postepenom okončanju vlasti bele manjine u toj zemlji.

1991 - U Zadru se dogodio masovni napad na imovinu Srba, 

poznat kao Zadarska kristalna noć. Više od 2.000 lica u rušilačkom 

pohodu, opremljeno šipkama, palicama, motkama, kamenicama i slično, 

razorilo je stotine objekata, kuća, lokala, preduzeća u vlasništvu 

Srba ili poreklom iz Srbije. Uništeno je oko 470 srpskih kuća i više 

od 130 objekata. Sistematsko razaranje pratila je pljačka a onda je 

sledilo paljenje. Napadači su pevali ustaške pesme, uzvikivali 

parole. Policija nije pokušavala da zavede red ili da ikog zaštiti. 

Zadar je potom napustilo preko 80 odsto Srba koji su do tada živeli 

u tom gradu ili neposrednoj okolini, što je verovatno i bio cilj.

        1991 - U okršaju specijalnih policijskih snaga Hrvatske

s meštanima Borova Sela, teritorijalna odbrana sastavljena od

lokalnih Srba razbila je napadače. Ovom tragičnom događaju 

prethodili su oružani sukobi u Pakracu i na Plitvicama.

        1993 - Bivši šef norveške diplomatije i ambasador u

Beogradu Torvald Stoltenberg postavljen je za kopredsednika

Međunarodne konferencije o Jugoslaviji, zamenivši američkog

diplomatu Sajrusa Vensa koji je podneo ostavku.

        1993 - U Atini je predsednik Republike Srpske Radovan

Karadžić potpisao Vens-Ovenov plan za Bosnu i Hercegovinu, pod

uslovom da ga prihvati Skupština RS. Skupština je kasnije odbacila

plan, ocenivši da su mape razgraničenja s bosanskim muslimanima i

Hrvatima nepovoljne za Srbe u BiH.

        1994 - Nelson Mandela i njegov Afrički nacionalni kongres

dobili su prve opšte izbore u Južnoj Africi, na kojima su prvi put

i istoriji te zemlje pravo glasa imali svi građani nezavisno od

rasnog porekla.

        1999 - U napadu NATO aviona na Kosovsku Mitrovicu poginulo

je najmanje dvoje i ranjeno 35 civila, a u Sremskoj Mitrovici je u

dvorištu svoje kuće gelerom od avionske bombe ubijena jedna žena.

        1999 - Na osnovu naredbe predsednika SRJ Miloševića, 

oslobođena su trojica američkih vojnika zarobljena 33 dana ranije 

unutar teritorije Srbije (SRJ) uz granicu sa Makedonijom.

        1999 - Vojska Jugoslavije je objavila da je kod sela

Nakučani nedaleko od Šapca pao američki lovac "F-16" pogođen

vatrom protivvazdušne odbrane VJ. NATO je istog dana priznao i

gubitak aviona "Harijer", koji se dan ranije srušio u Jadran,

četrdesetak kilometara od italijanskog grada Brindizi, a zvanično

je objašnjeno da je ta letelica, iz sastava američkih snaga

stacioniranih u Makedoniji, pala tokom "vežbe", dok je prinudno

sletanje pogođenog aviona "A-10" na njivu pored piste skopskog

aerodroma pripisano "tehničkim problemima".

        2002 - Rusija je spustila zastavu u Kam Ranu, pomorskoj

i vazdušnoj bazi na jugu Vijetnama, napustivši poslednju bazu u

inostranstvu po okončanju hladnog rata.

        2006 - Reprezentativka Srbije u streljaštvu Jasna

Šekarić osvojila je zlatnu medalju na Svetskom kupu u brazilskom

gradu Resende, u disciplini malokalibarski pištolj. Svetski kup

u Brazilu je, po kvalitetu, ravan prvenstvu sveta, a najbolja 

srpska sportiskinja je prethodno, na istom takmičenju, u 

disciplini vazdušni pištolj, već osvojila zlatnu medalju.

        2008 - Umrla je Mildred Loving, prva crna žena čije

je suprotstavljanje zabrani sklapanja međurasnog braka dovela do

odluke Vrhovnog suda SAD o poništenju tog zakona. Mildred je,

nakon niza hapšenja u njenoj rodnoj Virdžiniji, zbog međurasnog

braka sklopljenog 1958, uputila pismo tadašnjem ministru pravde

SAD Robertu Kenediju, čime je pokrenut proces koji je 12. juna

1967. doveo do jednoglasne odluke Vrhovnog suda kojom je zakon

Virdžinije stavljen van snage. Tim putem poništeni su slični

zakoni u još najmanje 16 američkih država.

2011 - U pakistanskom gradu Abotabadu, ubijen je Osama 

bin Laden, lider islamske terorističke mreže Al Kaida i organizator 

napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. kao i niza drugih 

terorističkih akcija motivisanih specifičnim versko političkim 

uverenjima. Rođen je u Saudijskoj Arabiji 1957. Sedamdesetih 20. 

veka, kao tinejdžer, opredeljuje se za fundamentalističke islamske 

koncepcije. Učestvovao je u ratu mudžahedina protiv sovjetskih 

trupa u Avganistanu osamdesetih, tada uz podršku SAD, da bi se 

docnije opredelio i za borbu protiv SAD, kao i vrednosnog sistema 

čitavog savremenog Zapada.

2014 - U podmetnutom požaru u zgradi regionalnog Doma 

sindikata, u jeku masovnih nereda u Odesi, poginule su 42 osobe. 

Pripadnici ukrajinskog ultranacionalističkog "Desnog sektora" 

zapalili su zgradu u kojoj su bile smeštene proruske pristalice, 

pucajući pritom na one koji su pokušali da se spasu iz zapaljene 

zgrade.

2015 - Preminula je Maja Pliseckaja, svetski poznata balerina. 

Spojila je tradicionalnu koreografsku školu s modernim tokovima baleta. 

Kao dugogodišnja primabalerina moskovskog Boljšoj teatra, kreirala 

je s izuzetnim igračkim senzibilitetom partije klasičnog repertoara 

poput "Don Kihota", "Labudovog jezera", "Romea i Julije", "Ivana 

Groznog", "Galeba", a sa suprugom, kompozitorom Rodionom Ščedrinom, 

postavila je baletsku verziju Tolstojeve "Ane Karenjine".  

2023 - Holivudski filmski i televizijski scenaristi započeli 

su opšti štrajk. Čitav esnsaf, filmska industrija SAD, dospeo je u 

tešku situaciju zbog nekontrolisanog rasta striming platformi. Udruženje 

scenarista Amerike (WGA) sa oko 11.500 članova, pozvalo je na prvi štrajk 

posle 15 godina, nezadovoljno izostankom dogovora. Utisak je da se u toj 

industriji radi sve više, a da prihodi bitno opadaju. Scenaristi takođe 

insistiraju da se od njih ne zahteva da prerađuju, odnosno ispravljaju 

tekstove koje kreira veštačka inteligencija.